Viminacijum, Golubačka tvrđava,Đerdapska klisura, Lepenski Vir-Srbija

Poseta arheološkom parku Veminacijumu, rimskom amfiteatru, rimskoj termi, mauzoleju u kojem je sahranjen rimski imperator Hiostilijan i poseta veličanstvenoj plavoj sobi. Zatim putovanje dalje na Golubačku tvrđavu upravo restauiranu.Ulaz u srednjovekovni grad koji se nalazi na obali Dunava, uz nepristupačnu ali predivnu i impozantnu Djerdapsku klisuru.Poznata je legenda o tvrđavi da se turski komandant zaljubio u devojku te da ju je zbog neuzvraćene ljubavi vezao za stenu koja ju je odvela u smrt. Ta stena postoji i izvire iz Dunava a zovu je Baba Kaj.U velelepnoj tvrđavi izložena je istorija Despota Stefana Lazarevića i čuvenog reda vitezova, reda Zmaja, čiji je bio član.Put nas je odveo dalje kroz Djerdap do kolevke civilizacije-Lepenskog Vira, na predavanje o jednoj od najznačajnijih praistorijskih kultura iz vremena oko 6000 godina pre nove ere a negde i oko 8000,U središtu naselja nalazio se prostrani trg, koji je bio mesto obavljanja raznih rituala. Na osnovu oblika i proporcija staništa može se utvrditi da su graditelji Lepenskog Vira raspolagali određenim matematičkim znanjima što Lepenski Vir uz Vinčanski kulturu svrstava za jednu od prvih pismenih i složenih kultura na svetu. Oko ognjišta su bile smeštene skulpture velikih oblutaka koji prikazuju ljudsku figuru na kojoj je prvobitno oblikovana samo glava. U kasnijoj fazi, skulputure dobijaju oblik ljudske figure i postaju pravi idoli. Na njima su najčešće modelovane ribolike ljudske glave, riba, jelen, a na nađenim predmetima su ugravirane zagonetne predstave: znaci slični koordinatnom sistemu, skice, slova, brojke, predeli.Najpoznatiji eksponati od njih su Praroditeljka, Rodonačelnik i Vodena Vila. Imala sam čast i sreću da pronađem ,među ostalim poklonima od suvenira i majicu za Karolinu sa likom Vodene Vile Lepenskog Vira.

Advertisements

Entrevista con Milos Petković

Hemos tenido la oportunidad de encontrarnos con un joven escritor serbio
llamado Milos Petkovic y tener el gran honor de hacer entrevista con el, en una
de promociones de su nuevo libro ‘’Dragones dormidos’’.
1 – ¿Cuándo empezaste a escribir?
MP: Muy temprano,  entre el tercer y cuarto grado de la escuela primaria, después
de leer el libro "Enano de la tierra olvidada" de Ahmet Hromadzic. Quería crear
mi propio trabajo literario a través del cual expresaría mi amor por la naturaleza,
milagroso e inusual, y tener las cualidades que distinguen a las buenas personas
de los demás. Siempre me ha gustado la imaginación y la narración, y observé
tanto la literatura como la pintura.
2 – ¿Cuándo decidiste de que ser escritor era tu llamada de vida?
MP: Después de terminar la escuela secundaria, me pregunté a mí mismo, fui a la
universidad, trabajé en empleos ocasionales, participé en deportes y observé a
personas con títulos universitarios que abandonaban el país. Algunas personas
encontraron la felicidad en el sello, otras hicieron cualquier cosa por un salario,
pero yo no quería irme. Regresé a mi viejo amor, a mis escritos, y publiqué mi
primera novela, Los lobos del destino. Unos meses más tarde, cuando vi que con
algunas personas me desperté para leer la fantasía épica, en la que esas mismas
personas encontraron todas las cosas agradables que me atraían, supe que estaba
haciendo lo correcto para mí y para los demás. La decisión, entonces, vino por sí
sola.
3 – ¿Cómo fluye el proceso creativo?
MP: Tengo que admitir que ha cambiado con los años. Es un lugar lógico, viene
con experiencia, alguien diría con un "kilometraje conducido". Mientras
compartía mis experiencias con estudiantes de escritura creativa en los que era
profesor, traté de hacerlos conscientes de la importancia de acceder a la escritura
y explorar el tema que trataban. Generalmente pienso en ocupar un tema, así que
pienso en los personajes, los creo en mi mente hasta los detalles más pequeños,
pienso en sus características, hábitos, qué les gusta, qué los motiva. Entonces los
mismos personajes comienzan a contarme la historia que voy a escribir, ya sea
una novela o una historia corta. Intento determinar cuánto escribiré a diario, pero
sin cargar, por lo que a veces escribo diez y, a veces, solo uno o dos paginas.
Después es más fácil, el material existente se muele, se pule, se pule, estos son
buenos, trabajos artesanales en los que disfruto.
4 – ¿Tienes bloqueos creativos? Si es así, ¿qué tan común eres y cuál fue el más
grande?
MP: No lo hago. Leo mucho, "consumo" música de calidad, cine, salgo con mis
amigos, buena gente, hay un lugar para los deportes, así que no me falta
inspiración, me samodisciplinovao sin problemas, siempre puedo llamarlo. Creo
que aquellos que dicen que no pueden escribir en algún momento porque no

tienen inspiración, lo entiendo completamente, pero realmente no tuve tales
problemas.
5 – ¿Qué piensas sobre la actitud de las personas hacia la literatura en el siglo
XXI?
MP: En términos generales, hay quienes la abandonaron por completo y que la
creen porque saben que ella es una parte integral de la vida de todos nosotros, y
aquellos que no se dan cuenta, por muchas razones. La desafortunada
circunstancia es que estos son los primeros considerablemente menos, y contentos
de que entre ellos hay verdaderos embajadores de la literatura, quienes de la
manera correcta pueden presentarlo a personas de otra categoría y han acordado
cambiarlos al lado correcto. Ciertamente, la actitud hacia la literatura mejorará
cuando las personas mejoren sus actitudes hacia otras personas.
6- ¿Cuál de tus obras es tu favorita y por qué?
MP: Esta es, de hecho, una pregunta difícil, y no me resientas, pero daré la única
respuesta verdadera que conozco actualmente (les diré qué trabajo es
particularmente agradable para mí). Me encantan los destinos de Vuk porque son
mis primogénitos, los revisé en aguas literarias, "Perun's Chronicle" porque,
gracias a estos libros, aprendí mucho sobre nuestra mitología, los libros de la serie
"Seven Swords" porque escribí una historia sobre sus héroes literarios favoritos.
desde la infancia. Me gusta la "Bruja de Strašilov" porque le escribí a un gran
hombre y amigo que es de origen ruso, "Dragones del Dragón", porque aquí,
conmigo, los dragones se despertaron con el fenomenal Aca Celtic e Igor Krstić,
mientras que la "Islandia" se arrastra porque está escrito a cuatro manos con el
joven escritor Nis Mladen Stanisavljevic, también amigo, que tiene todo lo que
necesita para convertirse en un gran escritor. Por último, pero no menos
importante, hay libros de la serie "Enanos y hadas" dedicados a los niños, pero
sobre todo a mi hija Nina, a quien les conté las mismas historias antes de
escribirlas.
7 – ¿Tuvo el apoyo de los más cercanos cuando decidió participar por escrito?
MP: si En primer lugar, había una madre que tenía mucho talento para escribir,
pero nunca tuvo la tentación de escribir algo que luego se publicaría. Además, el
apoyo provino de casi todas las personas de mi entorno más cercano, pero a
medida que aparecieron nuevos libros, las grandes editoriales (inicialmente
Portalibris, Bee y Laguna), su opinión de la carrera de mi escritor se estaba
volviendo cada vez más seria.
8 – ¿Cómo se te ocurre una idea para un trabajo y cuáles son tus fuentes de
inspiración?
MP: No puedo explicar esto muy bien, hay verdades en las palabras de Steven
King de que las ideas y las inspiraciones a veces "estallan" como un rayo, sin
ningún anuncio especial. A menudo me pasa a mí, como si yo fuera Ben Franklin
(risas). Bromas aparte, tal vez el secreto esté oculto en mi curiosidad y en el

hecho de que en mi mente constantemente "combino" ideas, preguntándome a
dónde me llevarán. Los mineros buscan oro, los arqueólogos buscan artefactos
antiguos y, como narrador, estoy buscando historias en mi propia imaginación.
9 – ¿Qué te inspiró para el último libro y por qué exactamente Aca Celtic?
MP: Me inspiré en lo mismo que Acu, el deseo de evitar olvidar todo lo que
forma parte de nuestra memoria colectiva y las acciones habituales que asociamos
con la mitología eslovena. Pero esto es, en parte, un motivo oculto, que corre
entre filas. En primer lugar están los personajes, que solo construiremos en
secuelas, con el deseo de mostrar que no hay magia más poderosa que el amor.
Muchos no lo saben, pero los celtas ortodoxos, además de Kerber, son mi grupo
favorito desde la infancia. Sin embargo, no inicié de ninguna manera nuestro
conocimiento, luego la amistad y, en última instancia, la coautoría. Sucedió por sí
mismo. Aca es una leyenda, un buen hombre, versátil y sabio. Ambos hablamos
de promociones cuando nos conocimos, cooperamos con el libro, diría que a la
gente le gusta toda esta historia. Hay una vida, y en ella hay tal sueño, solo si uno
lo cree.
10 – ¿Qué tan importante es hoy traducir libros para otras áreas del mundo y lo tiene
en mente de hacerlo?
MP: Es importante, pero no demasiado pronto, y no con forzarlo. ¿Cuál es el valor de
las traducciones si nadie más las publica en el extranjero, o si actualmente no hay
suficiente apoyo y audiencia en mi propia área de conversación? La combinación de
calidad literaria y momento comercial no es fácil de lograr, especialmente en la era de
la hiperproducción. Doce años estoy en una escena literaria, y algunas veces pienso
que aún es temprano, aunque el deseo está ahí. Actualmente, los libros de mi serie
"Enanos y hadas" se están leyendo en varias casas extranjeras de Canadá, Estados
Unidos, Inglaterra y Noruega, las primeras impresiones son prometedoras, por lo que
si sucede y se prueba, podré desplazarme a otro campo vacío y voy a realizar sueños
no realizados. Hasta entonces, continúo escribiendo, para mí y la alegría de aquellos a
quienes les gusta todo esto.

Dijana Zmija-Moj svet je gore

-”Tebi je lako, kad ti se ne dopada realnost odeš na terasu da posmatraš zvezde i to te smiri.”
-”Ne. Smiri me činjenica koliko smo mizerni i nebitni u ovom univerzumu. Tako treniram sebe da mi Ego ne bude veći od Emocija i da iznova i iznova shvatim činjenicu koliko smo kratkotrajno na ovoj Zemlji, u ovom životu i ovom trenutku, u ovoj sekundi koja se ne ponavlja. E, kad to shvatiš, dragi moj, nikada dan ne završavaš ili započinješ bez da se uveriš da osobe koje voliš to znaju i osećaju.Sve mimo toga-svaka ljutnja koja dozvoljava da prođe više od jednog dana, sve je to naš način da Ego stavimo na pijedastal, da mu se klanjamo i da vlada nama.I to ima samo jedno značenje-da se poigravamo sa životom, da ga dovoljno ne cenimo i da smo zaslužili sve loše, neprijatno i negativno što proistekne iz toga.
E to,ljubavi, ja shvatam i vidim svaki put kada se odaljim do prozora, kad se popnem do krova, kad se izgubim do oblaka. A to je samo početak sveta koji meni pripada. I budi srećan da još uvek postoji neko ko ume da leti u te visine i ne ostaje zabetoniran na apsurdnom tlu naše egocentrične realnosti.”

Dijana Zmija -Odričite se lako stvari-ali ne i ljudi.

Odričite se lako stvari-ali ne i ljudi.
Svako od nas je imao babu i dedu ili roditelje koji nesnosno gomilaju stvari u kući. Na tavanu, u podrumu, po krcatim ormarima, ostavama, plakarima, fiokama, ćoškovima i budžacima. Toliko, da ni ne znaju šta sve imaju sem ako ne daj bože moraju da kreče i rade generalku . No i tada ljudi se ne odruči nečega što im godinama skuplja prašinu.
Ako je dečija odeća onda čuvaj za sledeće, ako su tesne farmerke iz srednje škole, onda čuvaj kad budeš smršala verovatno u četrdesetoj ili su to stvari sa kojima i dan danas nemate ideju šta da radite. Primera je brdo. Znam ljude koji poput moje majke imaju kolekciju neotpakovanih knjiga koje stoje godinama zabranjene da se čitaju a ona nikad neće više sesti i imati vremena za njih i znam sebe koja upijam knjige gde god da ih nađem , neke kupim, neke pozajmim ali ni jednu više ne zadržavam. E tako sam naučila puštati i odricati se stvari koje se gomilaju. Ne kažem da se to nužno zove moderni minimalizam, kažem da svi mi imamo previše neraščišćenih čoškova od knjiga do odeće i drugih predmeta. Pogotovo ukrasnih predmeta. Vremenom naučite da jedino što vam ostaje imate u glavi i srcu. Iskustvo kojeg se sećate i osećanja koja vam je prouzrokovalo. I to je u principu jedina ”stvar” koju trebate zadržati. U redu je poklanjati, ali to treba da teče kao energija, danas dobijate poklon, sutra dajete, uživate u njemu dok ga idmate i onda pustite da ide dalje.
Svojim očima sam videla koliko se obraduje duša koja ništa nema a vi ste joj odneli nešto što vama samo stoji. Da, možda vam nekad zatreba al verovatno neće, i da hoće vi ćete tada već karmički imati nov način da do toga dođete. Jer krug ide u krug svakako. Razlika je samo u tome koliko se (ne)nervirate dok se to dešava. Tako recimo preprodajem Karolininu odeću koju je možda dva tri puta nosila, i ne treba joj jer je prerasla. Tako radim sa svim stvarima, predmetima a ono što se ne proda uvek obraduje nekog ko nema ništa. I tu je naravno i gomila smeća koja završi u kanti. I ne znate koliko dok ne istresete sve fioke i skladišta koje imate. E posle toga prodišete, i karmički i doslovno.
E sad postoji caka, ljudi misle da se tako radi sa svime pa i sa ljudima. Ja ću vam reći da nije tako sa ljudima. Prvo prestanite da kukate i dramite. Prihvatite da ćete uvek patiti, na ovaj il onaj način, manje ili više, doza je relativna ali postoji. E kad to razumete shvatite i to da ne trebate puštati osobe od sebe koje vam iz nekog razloga znače ali su za vaš pojam prekomplikovane il drugačije. Ako je ta osoba u stanju da vam pruži neizmernu sreću u nekom momentu i ako vam znači, dakle koncentrisani ste samo na nju dok je sa vama i često o njoj mislite kada nije tu, ne odustajte lako. Postoje konkretni poroci i sistemi ponašanja koji su opasni po nas gde je opravdano odstupiti ali većinom postoji samo naš strah i uvraženo mišljenje da su sve osobe slične ili iste te nas naša nadrealna ili tragična očekivanja sputavaju i čine nestabilnim da odlučimo. I ljudi izgube mesece i godine vrdajući između ta dva. Jer, pod jedan ne poznaju sebe, a pod dva misle da poznaju druge.
Umesto toga, dragi moji, uštedećete mnogo života ako se jednostavno približite osobi bez očekivanja ali isto tako i bez namere da je nipodaštavate. Svaka osoba i svaki odnos je DRUGAČIJI, svi vi dobijate blanko papir između vas i tog nekog. Prestanite da škrabate besno na njemu jer vas je neko u prošlosti razočarao i polomio. Nek vas je polomio. Vi ste samo dokazali da ste se jop bolje sastavili. Ne deli se ordenje za preživljavanje bola, pogotovo ako svoj bol veličate. Ne škrabajte po papiru i ne budite besni na život. Umesto toga, energiju preusmerite na raspremanje tog skladišta što vam stoji u kući a mogli biste preurediti malo i dušu i razmišljanja dok ste tu. Život je promena i prestanite da ga betonirate kada je to voda i hoće da se kreće.
Dijana Zmija Čop

Dijana Zmija-Mom Detetu

Krila koja za tebe pravim možda neće biti najveća, i ne trebaju ti takva; Možda neće biti ni najluksuznija a ni najlepša ali će biti najizdržljivija i najfleksibilnija, takva kao ti; Da kroz život hvataš zalet i juriš sa litica, bez straha od pada jer, verujem, snaćićeš se iako se slomiš. Da se ponovo vineš i ponovo uzletiš. Čak iako se poput Feniksa, zapališ i izgoriš, TVOJA KRILA ĆE, ZAPAMTI, i to preživeti. Jer materijal kojim ih pravim nije samo ljubav i samo disciplina; Tu su nijanse strpljenja, nadanja, snova, ulaganja i čekanja pravog vremena, za svaki tvoj deo, da ne omanem u konstrukciji. Izgled je već nebitan, a znaćeš jednoga dana i to da, onaj ko te po izgledu ceni, tvoju pamet i dušu nikada razumeti i uzdići ne može.
Pazi na to što drugima ne zapada za oči, a što se u njima sakriva, i bićeš jedinstvena po istini i ratobornosti. A ja ti samo dajem malu prednost, armaturu posle temelja. Ostalo ćeš sama izgraditi,kad shvatiš da su nijanse te koje čine razliku, detalje, u životu, u ljudima, u krilima…
Dijana Zmija

Dijana Zmija-On Love….Marvelous

 
We always learn, we never stop learning. So i want us to know good our needs, values, fears, insecurities.And the most important thing to stay together even when we are angry and when we face chalange as partners anger, fears, insicurities, bad days.I want us to overcome some things basic ordinary couples cant. I want us to heal, not to be destructive when we face storms. Real love is hard cuz it takes us jumpin’ out of all things we are used to. Sometimes we must make more effort then we are able to, sometiemes we must compromise more then it feels like needed, sometimes we must suffer partner’s egoism or hurtful words, sometimes we have so much struggle understanding each other. But that is the exact spot where u measure is love worth fighting for or it is just party we attend while it is fun and good for us.
Many people fail there and then they ask why are they alone. Giving up is first main problem of couples and also impulsiveness on anger, unsatisfaction, unpleasentry….No one wants to feel those cuz they see it as obstacle not chalange. In life many times higher meaning comes after the most bitter taste of pain. And i am awitness of it. It doesnt mean we have to ask for problems so we can overcome them, it means we have to grow higher then any wall that comes between us. If we doubt each other’s love or intentions and if we dont feel secure with one another, all the rest loses meaning ,sense and even entusiasm for further fighting. And also loneliness ,lack of social activity, lack of doing things we enjoy, and facing people we cant stand are things that only add to our unsatisfaction with life and then partner too.Intelligent people question everything, every time and all the time. Doubts are also killers.That is why we must redirect our doubts to something constructive ,healing and fulfiling.
Dijana Zmija

Dijana Zmija-Zvuk Zrikavaca

Звук зрикаваца подсећа ме на лубенице, дуге заласке сунца, топле ноћи, успорен живот, пуно одмора и много смеха.Подсећа ме на људе који су знали да уживају у моменту, на даљине којима смо се радовали, на забаве које су нас окупљале, логорску ватру у сумрак и печене кукурузе. Звук зрикаваца некако је опевавао наш смирај и тишину, знали смо да живимо плућима пуним и свега нам је било довољно чак и кад је мало.Звук зрикаваца некада испуњавао је звездано небо радостима и чежњама.Данас нити гледамо у небо нити нам је до зрикаваца стало.
Дијана Змија
%d bloggers like this: