Veliko HVALA svim mojim učenicima

Hvala svima koji dele.učestvuju ,čitaju ili su deo mojih časova.Danas slavim 8. godinu rada sa decom i odraslima,držanja časova,radionica i raznih drugih aktivnosti u cilju poboljšanja edukacije i vaspitanja svih starosnih dobi. Imam predivne uspomene u pomaganju deci kao i odraslim ljudima od kojih je jedan od mojih najstarijih učenika čovek od 46 godina uspešno savladao i španski i engleski i našao sebi posao u Čileu, zemlji o kojoj je ceo život maštao kao ljuditelj radio astronomije i ALMA teleskopa koji se nalaze tamo na Atakami. Od klinaca genijalca koji komotno uče naučno gradivo sa svojih 9 godina, predviđeno za 15 i više godina pa do apsolvenata raznih prirodnih smerova na fakultetima, balerina,inžinjera, budućim piscima, već ostvarenim piscima, muzičarima,slikarima pa i vajarima,sociolozima i deci koja tek treba da otkriju šta žele da postanu ili već mogu postati od svega po malo, drago mi je da sam uspela doprineti tolikim velikim ljudima bez obzira na godine, težnje, mogućnosti i nemogućnosti, i nastavićemo i dalje da se družimo jer ovo je moj glavni životni poziv. A bavimo se daleko većem učenju nego što to rade obični marginalni školski časovi. Jedno veliko hvala .

https://www.facebook.com/lasclases123/

Dijana Čop Nešić -”Njegova Mračna Tkanja” Recenzija trilogije

Trilogija knjige ”Njegova Mračna Tkanja”

 

”Priče su najvažnija stvar na svetu.Bez priča ne bi smo bili ljudska bića” rekao bi Filip Pulman, jedan od najpoštovanijih pisaca današnjice, prevashodno u domenu knjiga za mlađu populaciju.

Bio je kandidat za gotovo sve nagrade dečije književnosti a za prvi deo  ”Severna svetlost” dobio je čak prestižnu Karnegijevu medalju.

    ”Severna svetlost” uvod je u fantastičnu mračnu avanturu.. Napisana 1995 ova knjiga  bi slobodno rečeno trebala da se uvrsti u remek dela svog vremena. Ona spaja svetove slične našim I ulazi u domene na rubu poimanja stvarnosti. Prate je drugi I treći deo ”Čudotvorni Nož ” I ”Ćilibarski Durbin”.

        Trilogija počinje prvim dokazom da ovaj svet nije jedini koji postoji u univerzumu I da ovaj univerzum zapravo nije jedini koji uopšte postoji. Uz mešavinu teologije, fizike, filozofije I velika pitanja etike I morala, stvarnost gubi svoju formu a ključ za prelazak u drugi svet ćemo tražiti uz Lajru,devojčicu čija radoznalost je dovoljno snažna da je povede na putovanje sa koga  ne znamo da li se može vratiti.

U svetu u kome Lajra živi ljudska duša ima ime I oblik I odvojena je od ljudskog tela. Naziva se daimon I ne sme nikada napustiti blizinu svog vlasnika.

U Lajrinom svetu postoje ratovi naučnih društava I institucije slične zemaljskoj crkvi.Svi žele Prah, jednu misterioznu supstancu koja ima veliku moć, ali cena da se on nabavi je previsoka. Mada odrećeni ljudi ponajmanje mare za tu cenu.

Povedena nestankom svog najboljeg druga, Lajra kreće put severa na kom se nalazi prolaz u druge svetove ali pre nego što će stići, upoznaće moć kompasa istine, medvede ratnike I veštice koje o njoj nose proročanstvo.

Iako je uvodni roman bio namenjen mlađim čitaocima, ova avantura fantastike u svojim nastavcima poprima ozbiljnu I mračniju formu.

Prvi pokušaj velike ekranizacije knjige ”Severna svetlost”, pod nazivom ”Zlatni kompas” (2007) naišao je na odbojnost čitalačke publike jer je bio sveden na uzrast prihvatljiv deci, ne završivši se onako kako se završava prva knjiga I ne pokazavši ni trunku  tame I iskrivljene realnosti koju nam knjiga nudi u širokom spektru provokacija I drame.

Pulmanova ideja se možda zasnivala na nekoj nevinoj dečijoj ideji polaska na nezaboravnu avanturu ali je prodrla  u dubine ljudskog ega, borbu za moći, rastrzana između moralnog I okrutnog, između života I smrti, sa lovcima na tuđe duše, hororističnim dubinama ljudskog zla , sa stalnim balansiranjem između  okultnog, psihopatskog I nečovečnog.

 

Pošto je film umanjio veličinu knjige, sam Filip Pulman će režirati svoju seriju o ovoj trilogiji pod originalnim nazivom ”Njegova Mračna Tkanja” u njegovm originalnom nemilosrdnom I doista mračnom ruhu. Kroz ove knjige pruža vam se šansa da budete glavni istraživač ljudske sudbine I provokativnih puteva do moći I znanja. Radnja na rubu magijskih ogleda I nauke eksperimentisaće sa svime što ste do sada mislili da znate o realnosti I poimanju sveta oko sebe. Kao čitalac postaćete sopstevi eksperiment jednog daimona I posumnjati u realnost koja vas okružuje.

Šta biva kad se duša odvoji od nas?

Šta ako vam kažemo  da jedan nož ume da procepa stvarnost a jedan zlatni kompas da pokaže istinu?

Šta ako Severna svetlost nije samo svetlost?

Šta ako živimo u jednoj realnosti hodajući podudarno sa drugim bićima drugih stvarnosti koja percepcija našeg mozga ne može da detektuje?

Ali postoji neko ko ume da ih pronađe.

Postoji neko ko ima I instrumente I zna kuda preći stazu I kako.

 

Filipova ljubav prema pisanju prati ga od vrlo malog uzrasta i od kad zna za sebe njegovo srce i duša žive,nikad skrašeni, na tlu mnogih različitih  svetova. Filip Pulman za sebe kaže: „Prilično sam bezopasan i koristan. Želim da nastavim sa ovim što sad radim, i ne vidim razlog zašto ne bih. Ako pisanje postane protivzakonito, prekršiću zakon bez ikakvog dvoumljenja.“

 

 

Viminacijum, Golubačka tvrđava,Đerdapska klisura, Lepenski Vir-Srbija

Poseta arheološkom parku Veminacijumu, rimskom amfiteatru, rimskoj termi, mauzoleju u kojem je sahranjen rimski imperator Hiostilijan i poseta veličanstvenoj plavoj sobi. Zatim putovanje dalje na Golubačku tvrđavu upravo restauiranu.Ulaz u srednjovekovni grad koji se nalazi na obali Dunava, uz nepristupačnu ali predivnu i impozantnu Djerdapsku klisuru.Poznata je legenda o tvrđavi da se turski komandant zaljubio u devojku te da ju je zbog neuzvraćene ljubavi vezao za stenu ko…ja ju je odvela u smrt. Ta stena postoji i izvire iz Dunava a zovu je Baba Kaj.U velelepnoj tvrđavi izložena je istorija Despota Stefana Lazarevića i čuvenog reda vitezova, reda Zmaja, čiji je bio član.Put nas je odveo dalje kroz Djerdap do kolevke civilizacije-Lepenskog Vira, na predavanje o jednoj od najznačajnijih praistorijskih kultura iz vremena oko 6000 godina pre nove ere a negde i oko 8000,U središtu naselja nalazio se prostrani trg, koji je bio mesto obavljanja raznih rituala. Na osnovu oblika i proporcija staništa može se utvrditi da su graditelji Lepenskog Vira raspolagali određenim matematičkim znanjima što Lepenski Vir uz Vinčanski kulturu svrstava za jednu od prvih pismenih i složenih kultura na svetu. Oko ognjišta su bile smeštene skulpture velikih oblutaka koji prikazuju ljudsku figuru na kojoj je prvobitno oblikovana samo glava. U kasnijoj fazi, skulputure dobijaju oblik ljudske figure i postaju pravi idoli. Na njima su najčešće modelovane ribolike ljudske glave, riba, jelen, a na nađenim predmetima su ugravirane zagonetne predstave: znaci slični koordinatnom sistemu, skice, slova, brojke, predeli.Najpoznatiji eksponati od njih su Praroditeljka, Rodonačelnik i Vodena Vila. Imala sam čast i sreću da pronađem ,među ostalim poklonima od suvenira i majicu za Karolinu sa likom Vodene Vile Lepenskog Vira.

Dijana Čop Nešić-Entrevista con Milos Petković

Hemos tenido la oportunidad de encontrarnos con un joven escritor serbio
llamado Milos Petkovic y tener el gran honor de hacer entrevista con el, en una
de promociones de su nuevo libro ‘’Dragones dormidos’’.
1 – ¿Cuándo empezaste a escribir?
MP: Muy temprano,  entre el tercer y cuarto grado de la escuela primaria, después
de leer el libro "Enano de la tierra olvidada" de Ahmet Hromadzic. Quería crear
mi propio trabajo literario a través del cual expresaría mi amor por la naturaleza,
milagroso e inusual, y tener las cualidades que distinguen a las buenas personas
de los demás. Siempre me ha gustado la imaginación y la narración, y observé
tanto la literatura como la pintura.
2 – ¿Cuándo decidiste de que ser escritor era tu llamada de vida?
MP: Después de terminar la escuela secundaria, me pregunté a mí mismo, fui a la
universidad, trabajé en empleos ocasionales, participé en deportes y observé a
personas con títulos universitarios que abandonaban el país. Algunas personas
encontraron la felicidad en el sello, otras hicieron cualquier cosa por un salario,
pero yo no quería irme. Regresé a mi viejo amor, a mis escritos, y publiqué mi
primera novela, Los lobos del destino. Unos meses más tarde, cuando vi que con
algunas personas me desperté para leer la fantasía épica, en la que esas mismas
personas encontraron todas las cosas agradables que me atraían, supe que estaba
haciendo lo correcto para mí y para los demás. La decisión, entonces, vino por sí
sola.
3 – ¿Cómo fluye el proceso creativo?
MP: Tengo que admitir que ha cambiado con los años. Es un lugar lógico, viene
con experiencia, alguien diría con un "kilometraje conducido". Mientras
compartía mis experiencias con estudiantes de escritura creativa en los que era
profesor, traté de hacerlos conscientes de la importancia de acceder a la escritura
y explorar el tema que trataban. Generalmente pienso en ocupar un tema, así que
pienso en los personajes, los creo en mi mente hasta los detalles más pequeños,
pienso en sus características, hábitos, qué les gusta, qué los motiva. Entonces los
mismos personajes comienzan a contarme la historia que voy a escribir, ya sea
una novela o una historia corta. Intento determinar cuánto escribiré a diario, pero
sin cargar, por lo que a veces escribo diez y, a veces, solo uno o dos paginas.
Después es más fácil, el material existente se muele, se pule, se pule, estos son
buenos, trabajos artesanales en los que disfruto.
4 – ¿Tienes bloqueos creativos? Si es así, ¿qué tan común eres y cuál fue el más
grande?
MP: No lo hago. Leo mucho, "consumo" música de calidad, cine, salgo con mis
amigos, buena gente, hay un lugar para los deportes, así que no me falta
inspiración, me samodisciplinovao sin problemas, siempre puedo llamarlo. Creo
que aquellos que dicen que no pueden escribir en algún momento porque no

tienen inspiración, lo entiendo completamente, pero realmente no tuve tales
problemas.
5 – ¿Qué piensas sobre la actitud de las personas hacia la literatura en el siglo
XXI?
MP: En términos generales, hay quienes la abandonaron por completo y que la
creen porque saben que ella es una parte integral de la vida de todos nosotros, y
aquellos que no se dan cuenta, por muchas razones. La desafortunada
circunstancia es que estos son los primeros considerablemente menos, y contentos
de que entre ellos hay verdaderos embajadores de la literatura, quienes de la
manera correcta pueden presentarlo a personas de otra categoría y han acordado
cambiarlos al lado correcto. Ciertamente, la actitud hacia la literatura mejorará
cuando las personas mejoren sus actitudes hacia otras personas.
6- ¿Cuál de tus obras es tu favorita y por qué?
MP: Esta es, de hecho, una pregunta difícil, y no me resientas, pero daré la única
respuesta verdadera que conozco actualmente (les diré qué trabajo es
particularmente agradable para mí). Me encantan los destinos de Vuk porque son
mis primogénitos, los revisé en aguas literarias, "Perun’s Chronicle" porque,
gracias a estos libros, aprendí mucho sobre nuestra mitología, los libros de la serie
"Seven Swords" porque escribí una historia sobre sus héroes literarios favoritos.
desde la infancia. Me gusta la "Bruja de Strašilov" porque le escribí a un gran
hombre y amigo que es de origen ruso, "Dragones del Dragón", porque aquí,
conmigo, los dragones se despertaron con el fenomenal Aca Celtic e Igor Krstić,
mientras que la "Islandia" se arrastra porque está escrito a cuatro manos con el
joven escritor Nis Mladen Stanisavljevic, también amigo, que tiene todo lo que
necesita para convertirse en un gran escritor. Por último, pero no menos
importante, hay libros de la serie "Enanos y hadas" dedicados a los niños, pero
sobre todo a mi hija Nina, a quien les conté las mismas historias antes de
escribirlas.
7 – ¿Tuvo el apoyo de los más cercanos cuando decidió participar por escrito?
MP: si En primer lugar, había una madre que tenía mucho talento para escribir,
pero nunca tuvo la tentación de escribir algo que luego se publicaría. Además, el
apoyo provino de casi todas las personas de mi entorno más cercano, pero a
medida que aparecieron nuevos libros, las grandes editoriales (inicialmente
Portalibris, Bee y Laguna), su opinión de la carrera de mi escritor se estaba
volviendo cada vez más seria.
8 – ¿Cómo se te ocurre una idea para un trabajo y cuáles son tus fuentes de
inspiración?
MP: No puedo explicar esto muy bien, hay verdades en las palabras de Steven
King de que las ideas y las inspiraciones a veces "estallan" como un rayo, sin
ningún anuncio especial. A menudo me pasa a mí, como si yo fuera Ben Franklin
(risas). Bromas aparte, tal vez el secreto esté oculto en mi curiosidad y en el

hecho de que en mi mente constantemente "combino" ideas, preguntándome a
dónde me llevarán. Los mineros buscan oro, los arqueólogos buscan artefactos
antiguos y, como narrador, estoy buscando historias en mi propia imaginación.
9 – ¿Qué te inspiró para el último libro y por qué exactamente Aca Celtic?
MP: Me inspiré en lo mismo que Acu, el deseo de evitar olvidar todo lo que
forma parte de nuestra memoria colectiva y las acciones habituales que asociamos
con la mitología eslovena. Pero esto es, en parte, un motivo oculto, que corre
entre filas. En primer lugar están los personajes, que solo construiremos en
secuelas, con el deseo de mostrar que no hay magia más poderosa que el amor.
Muchos no lo saben, pero los celtas ortodoxos, además de Kerber, son mi grupo
favorito desde la infancia. Sin embargo, no inicié de ninguna manera nuestro
conocimiento, luego la amistad y, en última instancia, la coautoría. Sucedió por sí
mismo. Aca es una leyenda, un buen hombre, versátil y sabio. Ambos hablamos
de promociones cuando nos conocimos, cooperamos con el libro, diría que a la
gente le gusta toda esta historia. Hay una vida, y en ella hay tal sueño, solo si uno
lo cree.
10 – ¿Qué tan importante es hoy traducir libros para otras áreas del mundo y lo tiene
en mente de hacerlo?
MP: Es importante, pero no demasiado pronto, y no con forzarlo. ¿Cuál es el valor de
las traducciones si nadie más las publica en el extranjero, o si actualmente no hay
suficiente apoyo y audiencia en mi propia área de conversación? La combinación de
calidad literaria y momento comercial no es fácil de lograr, especialmente en la era de
la hiperproducción. Doce años estoy en una escena literaria, y algunas veces pienso
que aún es temprano, aunque el deseo está ahí. Actualmente, los libros de mi serie
"Enanos y hadas" se están leyendo en varias casas extranjeras de Canadá, Estados
Unidos, Inglaterra y Noruega, las primeras impresiones son prometedoras, por lo que
si sucede y se prueba, podré desplazarme a otro campo vacío y voy a realizar sueños
no realizados. Hasta entonces, continúo escribiendo, para mí y la alegría de aquellos a
quienes les gusta todo esto.

Dijana Čop Nešić -Moj svet je gore

-”Tebi je lako, kad ti se ne dopada realnost odeš na terasu da posmatraš zvezde i to te smiri.”
-”Ne. Smiri me činjenica koliko smo mizerni i nebitni u ovom univerzumu. Tako treniram sebe da mi Ego ne bude veći od Emocija i da iznova i iznova shvatim činjenicu koliko smo kratkotrajno na ovoj Zemlji, u ovom životu i ovom trenutku, u ovoj sekundi koja se ne ponavlja. E, kad to shvatiš, dragi moj, nikada dan ne završavaš ili započinješ bez da se uveriš da osobe koje voliš to znaju i osećaju.Sve mimo toga-svaka ljutnja koja dozvoljava da prođe više od jednog dana, sve je to naš način da Ego stavimo na pijedastal, da mu se klanjamo i da vlada nama.I to ima samo jedno značenje-da se poigravamo sa životom, da ga dovoljno ne cenimo i da smo zaslužili sve loše, neprijatno i negativno što proistekne iz toga.
E to,ljubavi, ja shvatam i vidim svaki put kada se odaljim do prozora, kad se popnem do krova, kad se izgubim do oblaka. A to je samo početak sveta koji meni pripada. I budi srećan da još uvek postoji neko ko ume da leti u te visine i ne ostaje zabetoniran na apsurdnom tlu naše egocentrične realnosti.”

Dijana Čop Nešič -Odričite se lako stvari-ali ne i ljudi.

Odričite se lako stvari-ali ne i ljudi.
Svako od nas je imao babu i dedu ili roditelje koji nesnosno gomilaju stvari u kući. Na tavanu, u podrumu, po krcatim ormarima, ostavama, plakarima, fiokama, ćoškovima i budžacima. Toliko, da ni ne znaju šta sve imaju sem ako ne daj bože moraju da kreče i rade generalku . No i tada ljudi se ne odruči nečega što im godinama skuplja prašinu.
Ako je dečija odeća onda čuvaj za sledeće, ako su tesne farmerke iz srednje škole, onda čuvaj kad budeš smršala verovatno u četrdesetoj ili su to stvari sa kojima i dan danas nemate ideju šta da radite. Primera je brdo. Znam ljude koji poput moje majke imaju kolekciju neotpakovanih knjiga koje stoje godinama zabranjene da se čitaju a ona nikad neće više sesti i imati vremena za njih i znam sebe koja upijam knjige gde god da ih nađem , neke kupim, neke pozajmim ali ni jednu više ne zadržavam. E tako sam naučila puštati i odricati se stvari koje se gomilaju. Ne kažem da se to nužno zove moderni minimalizam, kažem da svi mi imamo previše neraščišćenih čoškova od knjiga do odeće i drugih predmeta. Pogotovo ukrasnih predmeta. Vremenom naučite da jedino što vam ostaje imate u glavi i srcu. Iskustvo kojeg se sećate i osećanja koja vam je prouzrokovalo. I to je u principu jedina ”stvar” koju trebate zadržati. U redu je poklanjati, ali to treba da teče kao energija, danas dobijate poklon, sutra dajete, uživate u njemu dok ga idmate i onda pustite da ide dalje.
Svojim očima sam videla koliko se obraduje duša koja ništa nema a vi ste joj odneli nešto što vama samo stoji. Da, možda vam nekad zatreba al verovatno neće, i da hoće vi ćete tada već karmički imati nov način da do toga dođete. Jer krug ide u krug svakako. Razlika je samo u tome koliko se (ne)nervirate dok se to dešava. Tako recimo preprodajem Karolininu odeću koju je možda dva tri puta nosila, i ne treba joj jer je prerasla. Tako radim sa svim stvarima, predmetima a ono što se ne proda uvek obraduje nekog ko nema ništa. I tu je naravno i gomila smeća koja završi u kanti. I ne znate koliko dok ne istresete sve fioke i skladišta koje imate. E posle toga prodišete, i karmički i doslovno.
E sad postoji caka, ljudi misle da se tako radi sa svime pa i sa ljudima. Ja ću vam reći da nije tako sa ljudima. Prvo prestanite da kukate i dramite. Prihvatite da ćete uvek patiti, na ovaj il onaj način, manje ili više, doza je relativna ali postoji. E kad to razumete shvatite i to da ne trebate puštati osobe od sebe koje vam iz nekog razloga znače ali su za vaš pojam prekomplikovane il drugačije. Ako je ta osoba u stanju da vam pruži neizmernu sreću u nekom momentu i ako vam znači, dakle koncentrisani ste samo na nju dok je sa vama i često o njoj mislite kada nije tu, ne odustajte lako. Postoje konkretni poroci i sistemi ponašanja koji su opasni po nas gde je opravdano odstupiti ali većinom postoji samo naš strah i uvraženo mišljenje da su sve osobe slične ili iste te nas naša nadrealna ili tragična očekivanja sputavaju i čine nestabilnim da odlučimo. I ljudi izgube mesece i godine vrdajući između ta dva. Jer, pod jedan ne poznaju sebe, a pod dva misle da poznaju druge.
Umesto toga, dragi moji, uštedećete mnogo života ako se jednostavno približite osobi bez očekivanja ali isto tako i bez namere da je nipodaštavate. Svaka osoba i svaki odnos je DRUGAČIJI, svi vi dobijate blanko papir između vas i tog nekog. Prestanite da škrabate besno na njemu jer vas je neko u prošlosti razočarao i polomio. Nek vas je polomio. Vi ste samo dokazali da ste se jop bolje sastavili. Ne deli se ordenje za preživljavanje bola, pogotovo ako svoj bol veličate. Ne škrabajte po papiru i ne budite besni na život. Umesto toga, energiju preusmerite na raspremanje tog skladišta što vam stoji u kući a mogli biste preurediti malo i dušu i razmišljanja dok ste tu. Život je promena i prestanite da ga betonirate kada je to voda i hoće da se kreće.
Dijana Zmija Čop

Dijana Zmija-Mom Detetu

Krila koja za tebe pravim možda neće biti najveća, i ne trebaju ti takva; Možda neće biti ni najluksuznija a ni najlepša ali će biti najizdržljivija i najfleksibilnija, takva kao ti; Da kroz život hvataš zalet i juriš sa litica, bez straha od pada jer, verujem, snaćićeš se iako se slomiš. Da se ponovo vineš i ponovo uzletiš. Čak iako se poput Feniksa, zapališ i izgoriš, TVOJA KRILA ĆE, ZAPAMTI, i to preživeti. Jer materijal kojim ih pravim nije samo ljubav i samo disciplina; Tu su nijanse strpljenja, nadanja, snova, ulaganja i čekanja pravog vremena, za svaki tvoj deo, da ne omanem u konstrukciji. Izgled je već nebitan, a znaćeš jednoga dana i to da, onaj ko te po izgledu ceni, tvoju pamet i dušu nikada razumeti i uzdići ne može.

Pazi na to što drugima ne zapada za oči, a što se u njima sakriva, i bićeš jedinstvena po istini i ratobornosti. A ja ti samo dajem malu prednost, armaturu posle temelja. Ostalo ćeš sama izgraditi,kad shvatiš da su nijanse te koje čine razliku, detalje, u životu, u ljudima, u krilima…

Dijana Zmija