Dijana Zmija-Novembarski Rani Mraz

Otvorila sam prozor i pustila rani mraz u pluća i u dušu. Stigao je mesec mog rođenja, možda zato malo draži od svih ostalih u godini ali zasigurno najdraži zbog zimskih vrata koje otvara.
Volim tišinu i volim hladnoću. Smiraj koji dolazi početkom novembra ne može zameniti ništa. Mirisi borova , utihnula vreva ,toplota praznika i njihovih romantičnih detalja, sve kreće sa novembrom.Teške i duge kiše, sivo nebo i spoznaja sebe onda kada smo manje skloni hirovima a više razmišljanju i dubini analiziranja. Koliko letnji meseci donose nestabilnosti, razdraganosti i strasti, toliko zimski balansiraju čvrstinom, mudrošću i mirnim vodama.Ledenim i dubokim ali veoma snažnim.
Novembar je takođe mesec prekretnice, zatvaranja starih vrata koja više ne sadrže ništa za nas, doba testiranja naše skromnosti, naše velikodušnosti i racionalnosti.
Harmonija ispununjava srce, neki sladak neobjašnjiv osećaj da negde pripadate, bliskost dobija na značaju a ono što nas sputava, odlazi u zaborav. Mesec jednog novog truda i zalaganja, nekih novih ciljeva i pobede, za razliku od Decembra koji je omađijan iluzijama i ponekim praznim obećanjem za ono sutra koje još nismo dočekali, Novembar nosi ime shvatanja i tišine koja razume, koja zna šta može da očekuje ali i šta treba da izgubi,s vojevoljno, da bi krenula dalje.
Otvorite neko slatko od jagoda i uz šoljicu čaja, dočekajte ovaj divni mesec, mnogima težak zbog bitnosti koju u sebi nosi. I koračajte dalje. U olujnim se danima kuju junačka dela.
Dobro vam jutro.
Dijana Zmija
Advertisements

Dijana Zmija-Kosa

 
Farbanje kose u potpuno suprotnu nijansu od one koju ste imali je svojstven način žene (ili muškaraca) za promenu kože. Nismo zmije (poneki možda i da) pa možemo samo simbolično zadati udarac prošlosti te je pustiti da se niz neku liticu strmekne iza nas. Da potone, da se rasparča i da njeni duhovi ostanu tamo dole, pokopani beskrajnim ponorom. Tako sebi kažemo da mora dalje, tako udaramo na neka nova vrata.I ne na jedna, na hiljadu novih dok nam se ona prava ne otvore.
Uglavnom kažu da tuguju za ovim ili onim, da im je zbog ovoga ili onoga krivo, da su ovde ili onde pogrešili ili da su se neki drugi ljudi ogrešili o njih.Ne treba da vam bude krivo. Jer ste život dobili na poklon samo danas, ne za juče niti za sutra.Bilo bi to lepo kada biste na sve vaše stvari mogli da udarite pečat i da ih registrujete kao svoje. Ali ne može, više to ne ide ni sa stvarima ni sa ljudima. Shvatite, sve što imate i što volite, može da isklizne iz vaših ruku, nekad i neprimetno, nekad i sa najavom a najčešće odjednom, kao tornado niotkuda, ostajete ogoljeni do gole kože. Kao upravo rečeno survavanje niz liticu, nekad i sami krenete da se kotrljate ka tom istom ponoru gde samo prošlost treba da padne.Ne i vi.
A ono što treba da vas spase čak i ako više ne postoji ništa vaše ili moje, jeste ta vaša tvrdoglava volja da se promenite. E sad i tu postoji caka. Ljudi ne žele da se menjaju. Žele da ostanu isti, ustaljeni i misle da su takvi sami sebi ili drugome najbolja verzija koja postoji, i to uglavnom ona nezamenjiva…Bar dok se opet ne stropoštaju ka ivicama one malopre pomenute litice. E i tako mogu oni stalno da ustaju i da padaju, neki čak i bezumno pa naviknu da im se na to svodi život-da na svaki osmeh stiže pečat tuge i na svaku sreću neka tragedija. I šta se desi-ostare pre starosti, umru pre smrti, pokopaju se pre sahrane.
A od zmija treba naučiti nešto a to je da se treba s vremena na vreme oguliti, da bi nastali novi VI, nešto novo u vašem karakteru, nešto drastično drugačije u vašem ponosu, nešto potpuno inventivno u vašim razmišljanjima. To se budi, to se nadograđuje, to se prilagođava i više nikad ne ulazite u stare kalupe. Stara koža je pocepana, skrhana, suva…Ne treba vam.Ne treba vam stara boja kose, ne trebaju vam stare ideje, stari pristup istim novim stvarima a vala ni staro kukanje na novonastale probleme.
Promenite makar i detalj kao što je satnica vašeg ustajanja, nek bude 30 minuta ranije od uobičajenog, videćete kako se ceo vaš sistem menja. Zamislite onda ako promenite boju kosu, ton obraćanja nekim ljudima, nadogradite rečnik nekim novim rečima, izbacite neke stare, tužnije i ružnije. Sagledajte prvo svet oko sebe i sagledajte kako se menja jer život je promena prilagodili se vi tome odmah danas ili nikada. On ne staje. Ne čeka vas i baš ga briga koliko mislite da ste najbolja verzija sebe, uvek će vam pokazivati da niste i da to može bolje i veće, fleksibilnije i pozitivnije.
Uključite nove boje, dobro će vam doći na tu mističnu crnu koja vas odlično opisuje, snaga dolazi i u nežnim stvarima.Ne ogrnjavajte se vatrom ako je voda najjači element. I pobogu, nađite sebi nove hobije, ako vreme trošite čekajući, očajavajući i pitajući se zašto nije, kako mislite da naučite nešto što će vas odvesti do nove misteriozne stanice….
Dijana Zmija

Idaho: What Makes Love Last?

ASHLIN HORNE

When I left for Idaho one of the things I was seeking the answer to was, what makes love last? How do people make it stick?

I kept crashing headfirst into the reality that it isn’t years that produce success; it isn’t stability that creates longevity. Finding out these were not the answers started to blow my world apart. I always believed these were secret ingredients that my millennial generation couldn’t grasp with our microwaves and fast-food upbringing.

Waiting to board my plane to Boise, I met a man with a bright red backpack; his stories had me leaning in with awe.

“I got divorced a few years ago. It took some time to get my stuff together after that, but now I just travel all the time.”

His pain was visible. I asked him what he did before he got divorced, before seeing the rainforest, kayaking in Belize, or…

View original post 1,032 more words

Dijana Zmija-Heroj u službi kukavice

Čuvajte one koji vas drže na koncu-oni su vam najvažnije životne lekcije ali im se nikada ne predajte -nisu dovoljno hrabri da vas prihvate. Nisu vam ni prijatelji, samo obimno gradivo koje morate sami da savladate. Uvek ćete želeti da im priđete, i opećićete se bezbroj puta a oni će, posle spaljivanja vaše kože,uvek odmicati za toliko koraka koliko vi budete ka njima hitali. Nekad ćete poželeti većno da ih čekate ili dugo da se trudite.Nemojte.Nikada ih nikada nećete sustići jer heroj ne može stati u srce kukavice.
Dijana Zmija

Dijana Zmija-Letters

Remind someone how much you care. In the age of technology, writing a letter is an extremly way of showing that you care.
I grew with boxes and boxes full of letters, i have so many stamps i saved that i can not even count them. And this new era was coming but i was persistent to save all that a hand can write and send the traditional way. And i am glad i did, still have them, time can not erase them…And among the saddest parts of some corners of my life, i remember each and every hand written letter who gave me the beam of light to breath, to survive, to rise.
 
Dijana Zmija
33b53649da073aeec55225717a9f48a3

Dijana Zmija-U trpljenju Sebe

Svi mi zapravo živimo u snu i podsvesno idealizujemo stvari, ljude i situacije.Zato smo puni predrasuda prema ljudima iako sebe ne analiziramo dovoljno često da shvatimo zašto je to tako. Zašto meni smeta ona tamo žena koja je obukla nešto što ja ne bih nikada? Zašto se ljutimo na osobu koja je raskinula svoju dugogodišnju vezu? Zašto smo kivni na one koji zarade više novca a mi ne možemo? Zašto nam smeta nečije nasmejano lice kad naše nije?…Zašto se bunimo uvek protiv onoga što je od nas drugačije?
Svi mi u svojoj glavi držimo konzervativnu ravnotežu između onoga kako smo vaspitani, čime su nas podsvesno ”zatrovali” naši roditelji, kultura, društvo, životno iskustvo. A plašimo se da upravo mi, pod tegom svega navedenog, ne napravimo baš te iste stvari koje za sada, u ovom trenutku,nisu ono što bismo bili mi.
Ali mi se menjamo,hteli to ili ne, shvatićete da u svakom momentu u našem životu postoji situacija koja nikad ne bi bila nešto što bismo za sebe odabrali, ali ćemo nekada možda baš to hteti.I drugi su upravo to, vrlo često nosioci jedne sasvim nove slobode,koju mi sada, možda ,zbog našeg načina života ili društvenog pritiska nismo u stanju sebi da dozvolimo pa umesto toga osipamo paljbu. Osuđujemo.Mrzimo.Komentarišemo. Brišemo iz sveta-poželjnih-stvari.
A zapravo trebamo otvoriti vrata i reći tom novom slobodnom duhu koji nam se obraća, da smo shvatili znak, i da je vreme za samosporazumevanje, samokritiku i promenu.
Ne beg, ignorisanje i zatvaranje i netrpeljivost.Jer tako gubimo bitku u trpljenju SEBE.
 
Dijana Zmija
%d bloggers like this: