Pogledi

U ovom vremenu gde “svi pišu a niko ne čita” i gde svi govore a malo ko sluša, i dalje držim konce na rubu svoje sudbine i ne dozvoljavam sebi da protraćim reči tek tako, samo da bi nešto napisano upropastilo hartiju.

Ne obraćam se olako svom večnom prijatelju i pratiocu, te list papira cenim mnogo više kada provedem dovoljno vremena sa njim da uočim šta govore reči između redova…

A tih reči mora biti mnogo, da bi redovi, za mene stvorili željenu sliku.

I tek onda, ali možda tek onda, dajem sebi za pravo da i ja stvorim po koju reč između kojih će se provući redovi za spoznaju moga bića…

Za one dane kada možda nekome i ja postanem predmet razmišljanja i želja istinske ljubavi.

Onakve kakvu poseduje samo pisac sa pravim čitaocem i ćutljivi prijatelj sa svojom sudbinom.

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s