Novembar, Škorpion I Zmija

Spojilo se Vreme I Nevreme. Sustigoše se počeci I krajevi. Oluje se udružiše I zagrliše Mora a Dan se predade Noći.

Najednom je Svetlost potražila Tamu. Ostadoše samo glasovi nadomak Ništavila a ono se nije bunilo. Ustupilo je mesto prijateljima, saputnicima Vremena. Skučiše se oni ne gledajući jedni u druge. I da su želeli gledati, prijateljica Tama bi im zaklopila oči. 

Tinjaju šapati. Nebo sluša šta Reka žubori, Zvezde se potsmevaju Ognjištu a Vreme sastavlja ljubavne stihove Mesecu.

Od svih razgovora izdvojio se onaj između Novembra, Zmije I Škorpiona. Njihove se reči pokosiše sa Vetrom. Ne videvši lica jedno drugome žučno su se poigravali strpljenjem okoline. Škorpion je negodovao postojanje Hladnoće. Zvao ju je mračnom kraljicom tuge. Za njega je bespotrebno bilo da Leto ima svoje sledbenike. Gnušao se Decembra I nepoverljivo je gledao u Januar. No ovo dvoje se nije uzbudilo zbog rasprave. Novembar je preuzeo odbranu u svoje ruke.

‘’ Tamo gde je toplo tuda korača sreća ‘’ , branio se Škorpion.

‘’Da hladnoće nema, niko ne bi raspoznavano sreću ‘’ napadao je Novembar.

‘’Sreća je već tu, nije potrebno raspoznavati je. ‘’

‘’Ako je tako, zašto nisi srećan I kada je hladno? ‘’

‘’Jer je Hladnoća loš saveznik I grub prijatelj ‘’

‘’Ali je mudar učitelj I dostojan borac . ‘’

‘’Kome treba Mudrost I Borbenost kada u njima ne možeš naći prijatelja? ‘’

Uto istupi Zmija ućutkujući raspravu. Najpre se obrati Škorpionu :

‘’ Brate , po toploti, tvoji su strahovi teški a brige velike ali nikome nije bolje no svojoj Mudrosti kada je sama sa sobom . Tu ni Hladnoća ne uzima danak niti Toplota daje raskoš.’’, pa se okrenu ka Novembru :

‘’ A ti brate, po hladnokrvnosti , da nije tvojih kiša, kako bi sprala tragove sa puteva kojima hodam? Šta bi mi značilo hladno srce ako nema prijatelja koji će umeti da ga shvati? Koju mudrost bih pripovedala da me hladnoća ne potseća koliko mi toplota znači?

‘’ Ostali glasovi zanemeše pa se Večnost uzdiže da progovori :

‘’Sestro Zmijo, budalaste su tvoje reči. Ne napadaj stablo parazitima Sumnje I Svestranosti. Opasni su umovi u pokušaju da razumeju mudrost ‘’ .

‘’ Neka su opasni, sestro Vremena”, odgovori Zmija ,” Nije mudrost trezvena da ne bi bila budalasta a nisu ni ova stabla bez čvrstoga Korena.’’

Dijana Zmija

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s