Opijeni i Neukrotivi

Moguće je jednim poglednom zapaliti vatru

koja iako gašena nikad ne prestaje da gori.

Lako je duši kada je napusti razum, al kad to uradi srce

zbog njega se ubija i moli.

Koji to korak prelazi granice?

Kada to zapravo postajemo zli?

Iz najdubljih osećanja se rađaju gresi

pa smo pod purpurnim nebom opet jednaki svi.

Ovaj život ne piše teška pravila,

to ljudi sami sebi skraćuju krila.

U strahu od izdaje svojih očekivanja

i nad najmanjim grehom im je kazna mila.

Kažu da nebo ne prašta strasti

koje strmoglavo do izdaje vode,

kažu da preča je neiskrena reč

a ja tvrdim da to nisu ključevi slobode.

I mnogo će biti prosutih reči

samo da sputaju nemirna srca,

al divljina steže vatrenim okovima

kad jednom pozove, i zemlja puca.

No, mnoge su priče, ipak k’o bajke,

sa ishodom koji se razumu protivi,

i srce je varljivo kao žar,

zbog njega smo opijeni i neukrotivi.

Dijana Zmija

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s