Dijana Zmija -Istina u valovima noći

Ne gledaju u moje oči, u njima nećeš naći ono što tražiš. One ne govore i svojom bojom prikrivaju melanholiju ovoga srca. Bolje oslušni moje ćutanje, podigni glavu ka tamnilu noći i zvezde će ti o meni reći baš sve.

U njima krijem snove, a u tami svoje neshvaćene želje i težnje. Mesec peva sve pesme koje moje usne nisu rečima smele izustiti.

Čuješ li ih? Ako me voliš, lako će ti se prikrasti…ostaće u tvome umu i govoriće ti o meni.

Ne slušaj ptice, ni zore bele jer o meni oni ništa, ali baš ništa ne znaju. Sačekaj zimu i prve snegove, što prekrivaju tragove tvojih stopala koja nikada ka meni krenula nisu…Oni će ti pričati priče sanjalice, što je po ko zna koji put u bele zavoje snegova, zavila svoja slomljena krila.

Poslušaj priče lutalica i vetrova što se drže zajedno. Oni sigurno znaju kuda se moj nemir uputio.

Zaustavi se kraj usamljenih šuma što nemaju sa kime da dele svoju samoću, one me poznaju, uputiće te ka mojim tragovima.

Ne čekaj Sunce, ni da se oblaci poigraju sa nebom, takvi su prijatelji zauvek od mene otišli.Sačekaj noć, jer jedino ona, sa posteljom od beskraja na sebi, ima mape iluzija i stvarnosti koje su me gradile, jedino ona zna kako da prizoveš moje misli i kako da tvoje ka meni odlete.

Ne traži ništa u mojim očima, slagaće te da sam srećna, njihov sjaj počiva na neprospavanim noćima.

Sačekaj sumrak, Mesec i zvezde, upitaj ih, oni će ti svojim melodičnim usamljenim šapatom, o meni reći baš sve.

Dijana Zmija

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s