Noći vodi me pustim željama što me more,
Pusti da osetim slobodu koja mi treba.
Popni me u tvoje okrilje daleko,gore…
Potrebnija si mi od vode,potrebnija od hleba.
Pusti da me ljubi taj zvezdani prah
Što vešto skriva tvoju tugu od beskraja…
Ubijaš me lagano,oduzimas mi dah
A u zenici oka moga sve umire sem tvog sjaja
Ne treba mi sunce da me svojom nežnošću greje,
Možda svi ga vole-ono mene guši.
Meni trebaš noći pa nek zima večno veje,
Ti jedina znaš šta mi trune u duši.
Pogledaj me nežno,zagrli me čvrsto,
Nek se stopim u tami tvojih uvenulih boli.
Bez tebe sve ostaje mi pusto,
I moje srce tad za šaku ljubavi moli.
Gušim se po danu,ljudi me izmoriše,
Želim bežati dalje od njihovih misli I dela.
Oni za mene svet bola stvoriše,
Oni nisu spokoj kakav ja sam htela.
Tonem u pesmama zvezda što te krase,
Mesec mi je kuća,od briga sklonjena.
Noći,tvoje moći nikad se ne gase,
Uz tebe ja sam spašena I voljena.
Dijana Zmija
