SENKA MESECA

Noći vodi me pustim željama što me more,

Pusti da osetim slobodu koja mi treba.

Popni me u tvoje okrilje daleko,gore…

Potrebnija si mi od vode,potrebnija od hleba.

Pusti da me ljubi taj zvezdani prah

Što vešto skriva tvoju tugu od beskraja…

Ubijaš me lagano,oduzimas mi dah

A u zenici oka moga sve umire sem tvog sjaja

Ne treba mi sunce da me svojom nežnošću greje,

Možda svi ga vole-ono mene guši.

Meni trebaš noći pa nek zima večno veje,

Ti jedina znaš šta mi trune u duši.

Pogledaj me nežno,zagrli me čvrsto,

Nek se stopim u tami tvojih uvenulih boli.

Bez tebe sve ostaje mi pusto,

I moje srce tad za šaku ljubavi moli.

Gušim se po danu,ljudi me izmoriše,

Želim bežati dalje od njihovih misli I dela.

Oni za mene svet bola stvoriše,

Oni nisu spokoj kakav ja sam htela.

Tonem u pesmama zvezda što te krase,

Mesec mi je kuća,od briga sklonjena.

Noći,tvoje moći nikad se ne gase,

Uz tebe ja sam spašena I voljena.

Dijana Zmija

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s