Pronađi mi srce u zvezdama

Kad otkuca ponoć pozovi mi ime
Pronađi smiraj u ponosnoj duši
Brzo smo rekli-zaboravi me,
okrenuli leđa dok nebo se ruši.

Šapatom vetra stihije pratim
Grohotom kiše sakrivam boli
Što bilo je jednom ne znam da vratim
Naše su rane od krvi i soli.

Čežnje su drevni duhovi nemirni
Al’ više ne trebam njihove priče
Sekunde nas dele, minuti, svemiri
A tvoje laži na sve druge liče.

Sve olujne noći poklanjam sebi
jer njihove tuge u meni dišu
pismonoše bola slala ti ne bih
ne želim nazad ono što pišu.

Zemlja se otvara, sada me guta
ali već sutra zvezde ću zvati
Nalazim nebo kad nema puta
I opet letim, jer ne umem stati.

Tvoje lice neću poznati
Kad se vreme ljubavi seti
Rajsku pticu možeš pozvati
al će lako da beži, odleti.

Kada studen tihi zagrli noći
tu među zvezde ja ću izaći
prepoznaćešlako sve moje moći
al više me nikad tu nećeš naći.

Dijan Zmija

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s