ČOVEK OD MAGLE

Kada su me pogurali sa litice, na rubu ponora me je zadržala maglovita slika osobe koju još lično nisam poznavala. Činilo mi se da se razum pomutio ali se ona uporno pojavljivala u mojim snovima. Pred vratima samoće sam uspevala strpljivo da stojim kao da je vreme iscurelo iz prostora i opet me je jedan lik što nestaje kroz dim, vukao napred da predjem preko svojih vec prosutih tragova. Dok su se ljudi sladili mojim ”umišljenim duhovima” i trošili dane zaboravljajuci svoje želje i snove, ne bi li se podsmevali mojima- ja sam opet jedino društvo pronalazila u obličju tog lica koje je moja duša nesigurno vekovima trazila. A onda su te želje povukle strune svojim moćima . Nestao je dim sa maglom koja mi je krila vidike a čovek od krvi i mesa mi je pružio svoje ruke koje je i on sputano tražio kroz mnoga vremena i prostore. Na tom pragu ”ludila” gde su me smestili drugi, stoje glave povijene od nezadovoljstva, ali eno ih i tako povijene šapuću ” Toj je devojci sam vrag dao na javi ono što je u ludilu prizivala”. I ne digoše više glave ,nekad ponosne dok su me blatile, vec krenuše dalje da i druge sanjare obeleže djavolima i ludacima…I ne nadjose nikada za sebe mir koji je meni pripao u rukama čoveka kog sam kroz večnost tražila ”

Dijana Zmija

Advertisements

2 thoughts on “ ČOVEK OD MAGLE”

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s