Olujno Mesto Večnih Nemira

Ako je previše dobra prema meni, sumnjiva je.

Ne zato što ne verujem u njenu dobrotu već zato što je volim buntovnu i otresitu. Onda kada ona voli da istera po svome.

Tad sam siguran da me voli ovakvog nesavršenog i običnog, bez maske i više identiteta.

Ona se neće složiti sa svim mojim idejama, ali ćemo podeliti mnoge svetove.

Neće joj biti drago da vidi koliko sam tvrdoglav u nečemu što je, po njoj, za mene bespotrebno. I ne treba. Neka me prezire što nisam kao ona, ali baš zato će me i obožavati. Što imam svoj svet, a opet delim sa njom sve. Što joj ne dajem srce na dlanu ali je držim u srcu. Neće me fascinirati lepim pričama. I zašto bi? Neće biti žena od koje se sve očekuje, a svet uvek sve očekuje od žene. Ja neću očekivati ništa, a biću za nju uvek tu. Neće od mene praviti voštene figurice sa kojima bi se igrala. Ona ne voli igre za odrasle , ali voli sve što je podseća na detinjstvo, jer je u duši još uvek devojčica. Ona što sluša vozove u prolazu i mašta kuda bi sve mogli da je odvedu. ALi od mene ne bi prihvatila karte ni za jedan pravac, jer ja nisam za nju ispunjenje snova ako joj sve dajem na tacni. Niti sam tacna da na mene ređa svoje želje. Njene želje čekaju u redu, ali u njenom redu. Ne dozvoljavaju tuđim rukama da ih diraju. Pa ni mojim. I nije me zato prihvatila.

Previše je svoja da bi mi potpuno pripala. Nekada sam i ja želeo da mi pripadne, ali je nisam dobio, kao i niko pre mene. Ona ne ume da se razdeli jer je upravo to što je, previše ponosna da postane ono što nije, i previše komplikovana da bi želela da se uprosti. Ali takva je. Priča sa vetrovima kada nema sa kim, jer ne bi baš nisa bilo kime pričala. Ne dele svi lutanja među onostranim svetovima, zato svoje ćutanje ušuškava u samo sebi znane planine. I ne mari za realnost, nekada ne mari ni za mene. Kada odluta, kada posegne za zvezdama, te nestane….Ali se vrati, i to malo realnosti koje mi pruža kada je opet ovde, daleko od svojih snova koji je večno dozivaju, ja prihvatam. Prihvatam sve što ona jeste i što nije.

I razapet između mojih i njenih putovanja ka sebi i daleko od sebe, mi se nalazimo, na kratko, na nedostižno, ali smo sveprisutni jedno u drugom i to je ono što me ispunjava.

Ona svoje demone hrani ali drži na lancima, oni su joj saputnici i zaštitnici.Nekada se otkinu sa tih lanaca pa je vode putevima bez razuma i svesti…ali vratiće se ona, kao što se uvek vraća. Odana je meni, i onome što vidim u njoj.

I ne ume biti tiha, niti krotka, zato me, kada je takva, plaši. Jer ako zaćuti i posegne za svojom tišinom bez povratka, svoje će demone ostaviti meni, da me proganjaju, a ja je više neću naći, ni kao pratilju svoga srca, ni kao svoju zvezdu vodilju.

Ona je ime spoznaje života i smrti, i prelaska između svetova. Ako je previše dobra prema meni, sumnjiva je, jer onda nestaje iz vidokruga mojih želja za njom, onda je ne nalazim više…

Uvek pomislim da sve o njoj znam, a uvek se zapitam-Kuda će? Zar u meni nije našla sve što joj treba? Jeste…ali njeno srce opet ne miruje. Ne zbog sebe, ne zbog drugog ili trećeg, već zbog večnog traganja i beskrajnosti izbora u kom će se svetu danas naći a u kom sutra… A opet, bar na kratko, tu je, trebam joj i doživljavam je, sve dok opet ne ode pa se vrati.

Ali ja sam tu na raskrsnici svetova sagradio svoje snove, samo da bih nju, neuhvatljivu, sretao, svaki put kada bi  se izgubila daleko od prostora i vremena. Bio bih njen skretničar, njena uteha i njena stvarnost, i okomio bih se na nju, da je ne ispuštam, da je zagrlim čvrsto i kraj sebe zadržim zauvek, ali to ne mogu, jer bi mi iskliznula kao pesak kroz dlanove, i više je ne bih poznao u olujama i besanim noćima.

Te postadoh luda na putevima koji se spajaju i razdvajaju, svestan praznine i večnog lutanja, što odabrah za svoj dom, za jedini dom koji mogu imati sa njom, olujno mesto večnih nemira.

Dijana Zmija

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s