Nedodirljivi

Nemirne su tvoje plime i oseke.
Nose nadanja i nagnaju na lutanja
U tajac noći bude sve poroke
A zakleli smo se zavetom na ćutanje.

Nestalne su te vode što kriju nas
Šetaju dubinama gde spavaju noći
Praskozorja zovu melanholiju što mori
Pa nam natenane oduzimaju moći

Carstva su morska ponori  snova
Tamo su želje u ropstvu predugom
Tamo se zbiva ono što nas plaši
Tu nestajemo brzo u ratu sa tugom.

Olako nas slome iluzije teške
Olako sa nama duša manipuliše
I više ne znamo šta nam život sprema
I ono što smo bili sve se to briše.

Sekundi tog očaja ka tebi zovu me
Kidaju lance što sam sebi stavila
Da me drže podalje od bure i oseke
Nakovnja na kom se sva sreća savila.

Opasne su sve strasti i žudnje
Kao magija zovu, kao smrt nam sude
Bežimo od njih, uporno ih lomimo
Al’ one se opet iznova u nama bude.

Dijana Zmija

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s