Enigma polarnih noći

Budi moja večna dubina ćutanja

Vešto me sakrij od svojih lutanja.

Budi mit vetrova i zimskih svitanja

Pokloni mi tajne i  sačuvaj pitanja.

Budi mi laž, za istinom vodilja

Put tuge izdisaj i nastanka svodilja.

Budi taj plamen gde oluje samuju

Gde nežna srca za dušama plamuju.

Biću ti nebo  kad zvezde nestanu

Moliću kiše da plakati prestanu.

Vodiću bitke da osvojim ludilo

Što ti se nadalo i bestidno nudilo.

Nosiću teret od leda i spoznaje

Onda kad istina svetlost ne doznaje

Kidaću lance što za tlo me stisnuše

Slušaću tišine gde nečujeno pisnuše.

Ja tvojoj duši sve smelije pripadam

I tvome se umu od beskraja prikradam

Mene su strasti eksplozijom smutile

Za tvojim otrovom , krv mi pomutile.

I svake noći sa prozora posmatram

Tvoje veštine  od podzemlja osmatram

Kako u očima sve zvezde potapaš

I planine olujne  pogledom otapaš.

Budi  enigma,izvor vatre i moći.

Biću ti tama i plam polarne noći.

Budi alhemija što mojim svetom zavladava

Ljubav je magija,što se ne savladava.

Dijana Zmija

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s