Utočište

Živimo u vremenima popularne usamljenosti gde su se ljudi otuđili jedni od drugih baš na pragu novih mogućnosti koje su zapravo stvorene ne bi li nas zbližile. Nije li to čudno? Kako je zapravo svet postao paradoksalan, baš kada smo odlučili da sredimo svoj život I kada je sve teklo po planu uviđamo koliko nam samo za to –malo sve izmiče.
Džoana je samo jedna od mnogih što provodi dane na svom dosadnom I prepotentnom poslu, jedva čekajući da stigne kući. U državi gde se naše sposobnosti umanjuju razočaravajućim platama, ona kao I mnogi slični njoj teže ka bežanju iz realnosti u kojoj žive. Nekada se to zvalo-sanjarenje, maštanje pred spavanje a sada je to postao urbani način celodnevnih aktivnosti.
Svoj dan počinje u pet ujutru, uz kafu dok žurno kopa po fiokama tražeći fen I četku ne bi li sredila svoju frizuru.Kao agent u firmi koja se bavi inostranim marketingom ona mora dai izgleda poslovno I uverljivo svojim klijentima. Bez obzira na to što joj je plata tolika da jedva uspe da izgura mesec sa plaćanjem kirije I osnovnih potrebština. No, frizer bi već bio luksuz u njenom slučaju.Mnogo je jeftinije da sama sebi izigrava frizera svako jutro od pet do pola sedam kada kreće na posao. Ispeglana I svakog dana u drugačijoj kombinaciji odeće deluje imućno. Kada bi joj tog dana zavirili u novčanih shvatili bi da ta žena ne može sebi da priušti ni pristojan doručak na poslu. Zato ga ni nema. Obavlja telefonske pozive, odobrava sastanke, nosi fajlove od kancelarije do kancelarije da bi se na kraju sastajala sa klijentima iznoseći im priče o raznim proizvodima. U opisu posla joj je da mora ostati nasmejana I prijatna, puna entuzijazma dok objašnjava svrhu svega što reklamira. Klijenti je gledaju sa nevericom gledajući na sat, ne bi li jedva dočekali vreme da krenu odatle. Ali ona se trudi I uporna je u tome što radi da ju je prosto nemoguće odbiti je. Klijenti na kraju prihvataju ponude I potpisuju ugovore shvatajući da je to jedini način da je ućutkaju I odu. Džoana definitivno ne stoji iza svojih uverljivih priča o proizvodima, štaviše dosta joj je cele te firme I njenog glumatanja pred drugima. No nema izbora , I taj minimum plate koji prima za glumu je jedino što je izdržava. Porodica joj je davno okrenula leđa. Očigledno da je ljudima to najlakše uraditi kada je drugi u nevolji. Zanimljivo je to što mi sami nismo zahvalni za sve one koji se nama nađu kada je potrebno. Ali da osudimo I odbacimo, u tome smo najbolji.
Džoanini dani teku tako sastavljajući nekako kraj sa krajem. Čekajući samo one minute kada ona odlazi sa posla I ćutke sedi za svojim radnim stolom komunicirajući samo kucanjem preko svog komjutera. Neko bi rekao da ona vodi virtualan život ali za nju je zapravo virtualno ono što ona radi svako jutro od pet sati kada se sprema do pet popodne kada joj se smena konačno završava.
Pored svih tih ljudi unaokolo što žurno trče zarađivajući novac koji je pritom, čist papir što nam diktira kako ćemo živeti, Džoana jedinu saosećajnost ovoga društva oseća u mašini. U jednom kompjuteru I internetu, u ljudima koji su isto tako odbačeni ili pregaženi od strane ovoga društva, dovedeni do nemogućstva da žive normalno.
Vrlo često nam izgleda da civilizacija napreduje a događa se vrlo suprotno. Ljudi misle da će tehnologija da uništi svet, da je kompjuter kriv što mi provodimo sate na njemu jer internet nudi tolike mogućnosti. No, istina leži upravo tamo gde se najmanje usuđujemo da je potražimo. Krivi su ljudi koju su sebi dozvolili da postanu mašine dok su mašine zapravo zaslužne za mnogo više saosećajnosti. One su nam dale druge mogućnosti da ono što nemamo u svom domu, nađemo negde daleko, preko okeana ako treba. A šta su ljudi za to vreme uradili? Od svoje namere da slušaju jedni druge da bi odgovorili a ne da bi čuli, počeli su da se ponašaju I razmišljaju mašinski, da se dele I osamljuju terajući I druge u samoću . Danas su kompjuteri naše utočište I ko zna koliko je samo Džoana tamo negde koja umesto tople ruke prijateljstva uživo dobija samo prenos nečijih lepih I ljudskih reči poslate preko kompjutera sa nekih drugih lepših I humanijih delova planete…

Dijana Zmija

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s