Vozovi  samoće

Isecite anđeoska krila

Što nebeskim svodom pobegoše

Gde toplota večnosti se krila

Gde se bitke duše uzdigoše.


Namamite meni opet sreću

Nek sakrije ponos pod svoj kaput

Ne brinite, loviti  je neću

Ona sa mnom ne bi mogla na put.


Trnovite staze lako gazim

Ali sreća trošne noge ima

Udaviće osmeh u toj stazi

Kojom ludak tajna pisma prima.


Pozvali su snežne noćne more

Da ti lako zavaraju trag

Kada odeš, da me ne zabole

Da me vešto zamađija mrak.


A u tami, samo čujem prugu

Što pod vozom crnu  zemlju nosi

Dovezla je moju večnu tugu

Tom smo prugom mi hodali bosi.


Otikinite sa tog neba zvezde

Koje nose čežnju svake duše

U njima se bezumnici gnezde

U njima se i najveći ruše.


Ugasite oganj što nas mami

Priviknite obraz na hladnoće

Rođeni smo da umremo sami

Putujući vozom od samoće.


Dijana Zmija

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s