Introverta, neprikosnovena

Mene nikad nećeš naći u društvu kako filozofiram o razlici izmedju nekoga i nečega. Ja volim sve da spajam. Nisam Andrija i Andjelka da dramatizujem razlike izmedju polova i u odnosima žene i muškaraca. Razlike mirim, svuda. I u prijateljstvima. Ukazujem na čuda, na lepe stvari, osobine, kvalitete, da se ne zanemari što je bitno i što je lepo.

Ne gubim vreme u prekorima ma kako me neko možda nekad shvatio. I kad mi proradi bunt ja palim eksplozivne naprave svojim odgovorima al to je zato sto se zasitim gledanja unaokolo kako jedni druge samo spuštaju, ponižavaju, omalovažavaju…Bespotrebno zaista. Veličina čoveka je ipak u tome koliko dobrih stvari može videti u nekome. Da sudimo to vec svi znamo na pamet.
I ne koristim psovke, ne izražavam se urbano, ne gledam sa visine, ne merim po diplomama, ne ocenjujem poštenje,mane, veru, neveru i slično.


Pravim se da ne vidim sitne laži, svako ima razlog zašto ih koristi. Interesuje me samo suština, dok god u čoveku ima ljudskosti, ljubavi ,saosećanja. Ne ispravljam ljudima rečenice, ne prekidam nekog dok sanja ni ako  priča gluposti. Ako ja nešto ne vidim tako,ne znači da to nema svoju lepotu.

Širim zastave ljubavi dok sam u strasti neumoljiva. Snagu crpim iz knjiga, nasmejanih lica i ljubaznih reči; Iz zvuka divljine, žubora potoka, zalaska sunca i nebeskog svoda koji me noću ka sebi priziva.

Ne računam dane ni vekove. Živim sada i za sada. Od juče pravim melem za snove. Družim se sa čoporima, koji imaju svest ljudi a neumoljiva vatrena srca.

U svojoj sobi se sa tišinom spajam. Izbegavam gužve i ne tražim pažnju mada me ona uvek sama nekako nađe.

Od dugih redova napravim priču. Od kratkih sastanaka anegdote. Kada mi priđe pas ili skitnica, volim da udelim malo osmeha ili hleba. Što ne mogu reći za večite mrgude, od njih ipak brzim korakom pravim distance.

I dalje smatram da mi je dom univerzum, i da je bezbroj dalekih svetova, gde svako nekog neprikosnoveno voli, baca u nebo i čuva od zaborava.

I dalje tražim ljudskost u čoveku, i  dalje pružam ruke da spasim i pomognem. Dok god postoji imalo dobrote.


Čovek je čovek, tako komplikovan, tako složen i volim da ima tog nečeg u nekome što te nagna da istražujes, što te nagna da ga poštujes, da se potrudis, da ti nije sve na tacni, sve prosto, prazno i ogoljeno…

Dijana Zmija

Advertisements

One thought on “Introverta, neprikosnovena”

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s