Čekajući dok duša ne zamre

Kada na nesto čekate predugo, više niste srećni kad konačno dodjete do cilja. Čekanje je precenjeno i crpe iz vas entuzijazam, ljubav i energiju. Ujutru se budite sa nadom i oduševljenjem zbog nečega da bi se do kraja dana rastuzili ukoliko to nešto stalno čekate.
A taj prvi entuzijazam je ono što nas pokreće. Isto kao što volite da dobijete cveće jer se neko toga setio a ne jer ste vi na to ukazali. Isto kao što volite da organizujete lep dan sa prijateljima ali ne volite a vam u poslednjem momentu javljaju da neće doći.
Kada bi ljudi malo razmislili o čekanju i kada bi i sami bili ostavljani u neizvesnosti i isčekivanju, možda bi shvatili koliko je loše ostaviti nekoga da čeka i da vam nada.

A opet, ima i onih koji čekanje vide kao izazov.Kao da će nagrada koja dođe posle toga biti slađa i vrednija. A ne pitaju se koliko njih izgubi razum, život i dušu dok nešto , predugo sanjano, previše istrošeno od želja, dočekaju.

Jedna sam od tih što svoje ciljeve juri hitanjem. Al ako ih predugo stižem,  kada im se približim ,vidim samo olupinu njihovih senki. Ni dašak Sunca, i izlaska one prve jutarnje rose, zbog koje sam, na početku, i krenula na taj dugačak put…Kao da mi prolazi životni vek, pa na cilj stižem tek pred smrt, kao u samrtnu postelju, kojoj se više ni ne radujem niti imam zbog čega biti zahvalna.

Kako ćemo mi, koji život hvatamo oberučke , divlje, sa najluđim željama i snovima, da se zadovoljimo davanjem snova na kašičicu dok ne dočekamo njihovo ispunjenje, ili ti, naš spori kraj?

 

Dijana Zmija

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s