Moj put bez povratka

Sakupiću tvoj trag po nebeskom putu

gde polarna svetlost tiho korača.

Upaliću sveće po stazama tamnim

Da ugase brige od jada i plača.

 

Pružiću ruke da dotaknem zvezde

što mirno gore, sa nebom se druže

srušiću senke što jure nas žurno

postaću latica ledene  ruže.

 

Sa snegovima predvodiću zime

i hladnim vetrom osvajati noći

negde daleko lutaće snovi

al će na kraju ka tebi poći.

 

Sumorne magle satkaće priču

o vilama što kroz tminu dolete

držaćeš me željan beskraja

prepšten  mašti ko malo dete.

 

Tvoje je ime  nebeska pratilja

ti si moj  vodič kroz strme planine

rekom tišine krećem ka tebi

i ne čujem ništa sem  zova divljine.

 

Dijana Zmija

 

 

 

 

 

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s