Život sa Smrću

Ne možeš se primaći životu ako se ne pomiriš sa smrću.
To što jedno oko zatvaraš ne znači da druga slika ne postoji.
To što nešto ne prihvataš ne znači da ćeš od istoga pobeći.
Sve je krug, i sve ide jedno za drugim. Gde se jedno rađa, drugo umire. Gde jedno vene, drugo udiše život.
Takvi su i ljudi, dok god kopaš samo tražeći dobro u njima, večno ćeš se u suzama daviti.Dok god ne shvatiš da je pun krug, krug života i smrti, savršen balans, gubićeš se u lavirintu sopstevnih neispunjenih očekivanja.
Trebaš biti pomirljiv, trebaš biti tih i sveprisutan. U životu da ga neguješ dok je još kao mlad mesec, u svom zaletu ka punoći, i u smrti da je prihvatiš kao novi svet koji te doziva.
Nigde ne možeš večno ostati, niti istrajati.
Provedoše zaludni, čitav vek, držeći se očajno mladosti, i napustiše život kao ljušture svoje lakomislenosti.
Živi sada i umri sada, po potrebi, rađaj se ponovo, sastavi dušu od svog starog pepela, i ne okreći glavu, jer mostovi iza nas su spaljeni još juče, a oni pred nama magla neće otkriti do sutra.
Kao što prihvataš Mesec sa svim svojim fazama, prihvati život sa smrću i nestajanjem jer samo onaj ko zagrli oba, ostaće upamćen po mudrosti svoga izbora.
Dijana Zmija
Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s