Dijana Zmija -Ugriz majskih cvetova

Bila je to topla prolećna noć sa smirajem u vazduhu što lomi tišinu. Prolamala su se čudesa putevima nebeskim, pripremajući kočije da odnesu nečiju dušu na daleki put.

Kada je krenula, svi su za njom plakali. Samo jedna devojčica nije.

To sam bila ja.

Gledala sam danima jedan život kako se gasi. Jednu osobu veliku poput majke. Samo što je ona bila duplo veća majka, bila mi je baka i vrlo često moj sudija i moje sklonište. Godinama unazad borila se sa teškim bolestima ali kada ju je podrška napustila, napustilo ju je sve.

Um jedne velike mudrice je počeo da se gasi. Rasplamsale su se vatre što otvaraju kapije ka večnosti. Moja baka im se uputila, ostavljajući ceo svet za sobom, praveći od mene onu usamljenu devojčicu koja sam nekada bila kada su me prvi put njene ruke prihvatile u svoj dom. Moj večni dom, jedini život koji  sam imala.

Te noći je Mesec kročio u moju sobu, pozvao me na oproštaj i zagrlio jako. Suze nisu mogle krenuti niz obraze, neka me je hladnoća sprečila da zajecam i zaplačem.

Ali sam je ispratila u dubokoj noći, kad su valovi samoće utišali grad. Probudio me je njen pozdrav na vratima moje sobe, pre nego što se sledećim korakom od mene zauvek oprostila.

Godine su hitale u svojim čudnim pravcima a u meni osta devojčica što čeka na vratima. Još u davno doba kada su svi od nje odlazili, ona je uporno i dalje stajala u nadi da će se neko vratiti.

Ali niko nije došao i više ne dolazi.

Jedno večno ćutanje sakrilo mi se u srcu, sa svim žalom i besnim podvizima godina koje su prošle. Ta učiteljica života bila je moja baka, koja me je naučila prepoznati melodije poštenog srca.

Al kako je čudno da ih nikad nisam shvatila do onog momenta kad više niko nije bio tu da mi ih pokaže.

I onda se zapitamo zašto nismo više osećali a manje govorili reči koje će nas udaljiti.

Misli su mi postale kao ptica sa kraja svemira. Danas vidim ljude od kojih me je baka pazila, a juče sam gledala kako me je učila da pletem i svojim prvim kolačima koje sam umesila.

Ređaju se tako ponekad slike od planinskih studeni gde smo delili pokrivač u skromnoj kućici našega sela. I svo siromaštvo, beda što bi rekli, bili su zapravo najveće bogatstvo moga detinjstva. Jer sam u tim uslovima prepoznala ljudskost, i požrtvovanost skromnih i neukih ljudi. Saznala sam kako čovek čoveku od srca daje i kako su u nevolji najbliži bili složni.

U mojoj je baki za života gorela tuga što je od sebe sve dala a svima je i to bilo malo. Što je umesto sebi, hleba davala ćerkama i unucima, da od zahvalnosti niko se nije pretrgao.

I tako moja ptica svakog dana sleće na poneku uspomenu što me u kasnu noć prati. Nekada u zimu, nekada u proleće, ali njeno prisustvo nikada ne nestaje.

Bila je to žena što je samo jednom sklopila oči a u tim su se očima vekovne suze kupale. Nikada je više videti nećemo kako korača ovim svetom, ali ono što sam kroz nju naučila, vekovima ću podučavati druge.

Žena bez vremena, učiteljica svih majki, bila je ona, rođena kada se majski dani uspavljuju. Odneo ju je jednom povetarac aprilske noći, a gde god da se zaputila, moja ptica će lutati njenim stopama beskonačnosti.

 

Posvećeno mojoj baki Radmili.

 

Dijana Zmija

Advertisements

3 thoughts on “Dijana Zmija -Ugriz majskih cvetova”

  1. Selice (Desanka Maksimović)

    Kroz noć i vlagu
    divlje se guske sele jugu
    i bolno kriču.

    Osećam želju da mutnu neku
    napišem priču:
    kako odnose one sobom
    na krila svoja bela dva
    iz duše moje drago nešto,
    a ne znam kuda,
    i ne znam šta.

    Liked by 1 person

  2. Predivna prica. Podsetila me na moju baku koja je preminula pre nesto manje od godinu dana. Roditelji mogu da pruze vise ljubavi, ali ta ljubav nikad ne moze biti ista kao ona koju pruzaju baka i deka – to je vecna ljubav, ona koja te prati ceo zivot i koja je uvek tu uz teve, u svakom teskom trenutku, gde god ti bila, ljubav koja te nauci prvim bitnim stvarima, prvim koracima i pravim zivotnim vrednostima. Vecna slava nasim bakama i dekama!

    Liked by 1 person

    1. Mene je baka odgajila i zato sam je najviše volela, ali ja kao majka devojčice ne mogu da se složim da bake i deke vole više,jer svoje dete volim neizmerno, m koliko da je vole drugi to ne može da se meri sa majkom. Al eto meni je bila takva sudbina da ja nisam to imala a moje dete ima. Drago mi je da ti se priča dopala, toliko toga je nedorečenog za tu ženu koja je prebrzo otišla.

      Like

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s