Danas je rođendan jednoj velikoj ženi, mojoj omiljenoj slisateljici ujedno i novinarki zvanoj Marija Jurić Zagorka.
Ovo je moja kolekcija najlepšeg njenog izdanja knjige Grička Vještica, moje omiljene naravno, u sedam divnih delova. Kožni povezi sa pozlatom. Radom o Mariji sam zasenila svoju srednju školu pre jedno deset godina. Ona je uzor kakav pisac želim da budem. Po mom mišljenju zaslužila je mnogo više priznanja a u dobu u kom je živela bila je isuviše kontroverzna da bi je prihvatilo muški opredeljeno društvo.Ona je u tom smislu napravila revoluciju kada su žene i književnost u pitanju.
Osvrnimo se malo na Gričku Vješticu.
Kako sam zapisala u članku koji sam pravila za časopis Haos u Etru, ovo je priča koja objedinjuje realno i nerealno. Napisala ju je Marija Jurić Zagorka. Rođena u Hrvatskoj, svoju karijeru započela je kao novinarka kakve krajem XVIII nije bilo, jer žene nisu imale svoja otvorena prava. Međutim pored ljubavi prema istoriji i novinarstvu, pokrenula je čitav niz objava vezanih za inkviziciju. Uzela je u svoje ruke istraživanja iz vremena kada su žene kažnjavane spaljivanjem na lomači. Naime, Marija Jurić je započela niz romana od sedam svezaka pod nazivom “Grička Vjestica”, a da međutim nije imala nikakvu nameru da to pretvori u književno delo. Bile su to povezane priče pisane u vidu stripova i mogle su se nabaviti kod bilo kog prodavca novina. Međutim izdavač je na kaju knjige greškom napisao “nastaviće se”, i time ostavio proctora za nastavak.
“Grička Vještica” je zapravo roman koji se vremenom proširio na sedam velikih knjiga. Zvanično je izdat 1912. godine. Nosi priče inspirisane istorijom i piščevim istraživanjima. U ovom romanu akcenat je na pričama nepravedno kažnjenih žena i hirovima jezuitskih spletki. Radnja se dešava uglavnom na Griču – gradu u Hrvatskoj. Delo je izazvalo burne reakcije, jer je, shodno sa vremenom u kome je pisano, crkva bila prilično nezadovoljna njenom ulogom u knjizi, ali ono što je najbitnije pripovedanje je bazirano na istini, ulepšano samo ličnostima kroz burne ljubavne priče. Pisana je na starom srpsko-hrvatskom jeziku. Čak i sa socialno-političke strane, pisac se potrudio da objasni mnoge srpsko-hrvatske odnose koji su narode mogli samo da podsete na bratstvo koje su delili nekada. Međutim, ovo delo ima samo dodir političke strane, jer nije pisano u te svrhe. Razotkriva nam, takođe, tajne velikana kao i mnoge zločine, pruža uvid u jednu stranu istorije na vrlo kontraverzan način i podiže ljubav u visine nepoznate danasnjim romanticima. Vraća nas u vreme vitezova, plemića i carica, uz neizostavnu borbu časti, čežnje, mržnje i moći.
Dijana Čop Nešić (autor) 