Dijana Zmija-Moja Ćerka

Moje dete oslikava i obasjava sva sazvežđa na mom nebeskom svodu.
Ona je jedno iskreno željeno i jedva čekano dete u ovom dobu kada je sve u životu ubrzano, neplanirano i nedorečeno.
Jedne noći pod okriljem najlepših zvezda noćnoga neba Fruške Gore, poželela sam najveći dar svemira. Tada nisam razmišljala o tome koliko košta, šta sve treba, da li ja to mogu, da li je vreme. Nisam dozvolila ni kasnije da dopru do mene proračuni drugih ljudi koji eto, vođeni samo suštinskim nagonom za preživljavanjem, i dete koje treba da stigne stavljaju na papir u proračun. Koliko će ih koštati i koliko će ih se ticati da neko novi bude deo  ovog života, već iskvarenog pogrešnim očekivanja.
Mogu isto tako reći, da kada je lepa vest o dolasku bebe konačno stigla, samo moji najiskreniji bliski ljudi su bili oduševljeni. Oni su znali da za sve treba hrabrosti, da je potreban plan, da je potrebno boriti se, tek sada kad jednom novom biću trebaš obezbediti život, al nisu hteli da od toga naprave on što su svi ostali radili-strah od neuspeha i tmurna predviđanja o daljoj budućnosti.
Tako se stvorio jedan ceo novi svet, koji je mene od žene učinio majkom.
Odjednom su nestale sve boli prošlosti, sva uzaludna nadanja, pretrpljeni porazi, reči koje bole, ljudi koji odlaze, reke briga koje su se nada mnom nadvile svojim talasima, ne nameravajući da se povuku. Al kao kad na Zemlju padne kometa, tako se prodrma tlo i raščisti teren. Sve je opet novo za novi početak.
Više nisam ni osetila šta su nedaće koje tek treba da stignu niti sam htela da se zatrpavam bespotrebnim stvarima. Umesto toga ja sam pričala svom stomaku kao što sada svako veče pred spavanje pričam detetu koje odveć hoda i spremno na životnu borbu, upoznaje svet.
To je taj momenat kada shvatite da postajete hrabri čak iako nikada niste bili, da ste spremni na promene iako ih ranije niste hteli, da vam je konačno nešto neizmerno važnije od vas samih. Da dete briše iz vas sve što vas je činilo nesavršenim ,krhkim, nesamouverenim, razočaranim. Stvarate sposobnost da se i vi ponovo rodite sa njim i da istražujete svet i ponovo stvarate sebe dok detetu pomažete da i ono sebe od vas stvori. I jedno drugom ste uteha, jedno drugom ste sve. I kada su svi drugi bitni oko vas, i kada ste sami na svetu, više nikada niste usamljeni, obeshrabreni, očajni.
A onda kažu, šta ćemo sa drugim brigama? Gde je tu novac, gde je tu hrana i sve oko čega se jedan roditelj brine? Tačno je te brige ne nestaju u nepovrat ali one više nisu vaša briga, one su vaš podsticaj, da vaše dete učinite borcem, time što ste i sami borac. Da mu pokažete vrednost života tim hlebom koji skromnošću jedete i tom vodom koju pažljivo trošite.
Jer od momenta kada je vaša druga istinska polovina, vaše dete, rođeno, od tog momenta rođen je i ratnik koji će ići njegovim stopama i boriti se rame uz rame za njegovu bolju budućnost i opstanak.
I toliko toga je preda mnom da još iskusim, toliko toga da naučim i da pružim svojoj ćerci koja će sa mnom ili nezavisno od mene biti ta kometa koja je donela najlepše promene u mom životu. I svesna toga uvek ću biti ponosna na njen trud i ljubav koju je učim da pruža i upija.
Raširiću krila za nju kao što je ona za mene nebo, da se zajedno nađemo na visini i nikada ne padnemo, jer se držimo zajedno.
A računi? Novac? Posao? Dok je čovek živ izmoćiće snage da podmiri sve, al nikad neće on sam biti miran ako ne ume da vidi bogatstvo ljubavi koja ga pokreće.

Za moju kometicu Karolinu

Dijana Zmija

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s