Dijana Zmija-Budi dete sebe a ne svojih roditelja

Koliko su roditelji krivi i odgovorni za detetov napredan ili nazadovanje to može samo psiholog da utvrdi tačno. Psiholozi ne služe tome da daju neku dijagnozu u smislu poremećaja koliko vam daju ogledalo.Jedno uglancano ogledalo bez mrlje gde vi konačno vidite sebe onakvim kakvi zaista jeste. Psiholog onda skine jedan veo lažnog TEBE time što ti objasni zašto si ti takav i takav na osnovu onoga kako su ti roditelji nametali svesno ili nesvesno, životnu ulogu ili opis tebe samog, da li si bio željen, istinski voljen ili si bio samo još jedan od onih naslednika koji služe  za to da produže lozu i da se od njih stalno nešto očekuje. Na tom testu 89 odsto roditelja je krivo za većinu tvojih kompleksa i mana. Onda drugi deo ide tvojoj nezrelosti ili detinjem TEBI koji si opet uticajem roditelja i samospoznaje ili samoNEspoznaje usvojio pogled na život-gde si lenj i neodgovoran ili isfrustriran, gde ti je uvek neko drugi kriv za to što si ili nisi, gde ne uzimaš život u svoje ruke već to konstantno radi neko drugi za tebe. I na kraju ostane odrastao TI ono što si ti ustvari kad se odstrani društvo, norme i tuđa shvatanja, kao i tvoja nezrelost, lenjost i konstantno traženje krivca u sebi. Od mnogih VAS onda ne ostane skoro ništa, a neki, kada skinu velove koji ih guše, konačno zablistaju.

Prvi primer roditelja je njihovo ”stavljanje deteta na prvo mesto” dok ono ne odraste dovoljno da nam onda ti isti roditelji kojima smo najvažniji na svetu ne pridodaju sve krivice i sve moguće zahteve i kritike. Tu nema mesta za divljenje našim talentima , umeću ili mudrostima. Tu postaju suštinski robotizovana skupina ljudi koji od nas očekuju da ispunimo njihova očekivanja.

Ti isti ljudi koji tako navodno vide decu kao najbitniju a kad dete porste oni će uraditi sve da VAS ponize i omalovaže jer nemate posao a da se niko od njih nije na primer zapitao dva ključna pitanja-Da li su obezbedili svom detetu adekvatno školovanje? I da li su ga učinili odgovornom osobom ili razmaženom? Mnogi od roditelja padaju na oba ta pitanja. Ne računamo šačicu zaista izgubljenih slučajeva koji zbog drugih okolnosti ne žele i ne rade ništa od svojih života…Onda, kada je državno uređenje loše, kao i standard u kome živite, a obruč zahteva i neizmirenih računa i očekivanja se povećava, vi dobijate naciju koja odbacuje svoju decu jer nisu kao oni, ne mareći za razlike u vremenu, generaciji, standardu, socijološkim i kulturološkim stavkama, i dobijate gomilu odraslih koji su kao deca opet napušteni i ostavljeni da se jedva bore za svoj život, opstanak i svoju buduću decu.

Dijana Zmija

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s