Dijana Zmija-Morska Šaputanja

Nečija je duša kao morska pučina-nemirna, duboka i neaknuta, po površini naizgled savršena, mirna i nedostižna, a u dubini živa, vatrena i neobuzdana. U reci života ima onih koji kroz nju prođu stmoglavo kao kap kiše a ima i onih, retkih i bezumnih, što kao more ne staju u uska ukalupljena rečna korita. Ne mogu im se prilagoditi niti izgubiti svoje dubine, da bi pratili njihove tokove, večnosti do zaborava. More je ipak, iako usamljeno u svojoj veličini i samoći, pravljeno da reci bude prijatelj, a ne saputnik.
Dodiruju se samo na ušću pa čak i tada reka se gubi u morskom šaputanju , menja svoje postojanje, ali more se nikada reci ne prilagodjava.
Neki život pamte po tokovima a neki po ušću. Nekima je momenat proticanja večnost a nekima je večnost to pretapanje koje se dešava kratko al ostaje uspomena za bezvremene dane i noći u čežnjama.

Dijana Zmija

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s