Dijana Zmija-Pod Ledom

Bojim se da ćutim bojim se da pričam

Bojim se da mislim dok zagrljaj  vene

Bojim se da krenem, zastanem i čekam

Dal će demon doći il će stići sene?

 

Bojim se da priznam, bojim se da slažem

Bojim se da čitam  misli koje bole

Da li opstaju oni koji istinu traže

Ili svemir razdvaja sve koji se vole?

 

U zamku prezira sledile se zore

U nejasnoj noći šalju nam samoću

Začuju se krici onih što se mole

Što tugom za nekim daruju hladnoću.

 

Iz carstva podzemnog smaragne su reči

Što suze im čuvaju i vrlo vešto kuju.

Gde se retko čuje ono što nas leči

Zaboravom slomljene, daljine nas truju.

 

Bojim se da pitam i napišem pismo

Koje skriva tajnu večnu alhemijsku

Srce se predaje u zagrljaj večne tame

Gde Had noću  čuva otrovnicu zmijsku.

 

Dijana Zmija

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s