Dijana Zmija-Otrov Umesto Tuge

Ona je u ocima nosila otrov umesto tuge. Otrov koji nikad sama nije pila. Srce joj je bilo hladno poput leda, ali je itekako umelo da se topi. Samo je bilo malo smelih muskaraca koji bi njen otrov sa hrabroscu popili i srce pretvorili u uzavrelu vodu.Ali ona nije marila. Za razliku od drugih zena , sminkala se samo da prikrije bezdan u koji je svakodnevno duboko tonula. To su bile njene ratnicke boje. Jer bila je spremna da buntovno vodi ratove protiv celoga sveta. Dusu od stakla cuvale su ograde sa bodljikavom zicom koje nikad sa sebe nije skidala. Ako je iko i kretao u pohod za onim sto je cuvala u sebi, teske bi rane morao da previje ne bi li joj i sam oslobodjen od svog trnja dao ono sto kroz sve vecnosti ona ceka. Da, bila je to ona, drska i tvrdoglava za svojim idealima , ali na ovom svetu sama i izolovana kao da nije zivela uopste u ovoj realnosti. I onda kada je vise nije bilo, munje su na njenoj sahrani pravile buku istovetnu onoj koju je ona pravila setajuci ponosno i tesko u svojim kaubojkama. Ali za divno cudno na sahrani niko nije plakao . Srca su im se cepala i snaga ih je napustala ai su iz nekog postovanja svi cuvali suze za sebe, kada se udalje sa ovog svetog mesta. Bila bi to uvreda za nju koja je isto tako svoje suze krila od onih koje je volela, a plakala je kao kisa, sama, stalno je plakala. No u njenom hrabrom umu nije bilo ni vremena ni mesta za kukanje nad svojom sudbinom. Cak ni onda kad joj se zivot lomio pod nogama.Sve sto ju je bolelo, bolelo je jako ali kratko. Uvek bi posle pada naglo ustajala, sa snagom koju ni sama nije znala odakle je crpe, ocistila bi prasinu sa svojih pantalona i koracala bi dalje. Dok nije poletela. Vinula se u tolike visine da je prijatelji nisu vise razlikovali od starih mudraca. I sada kada je nema , onaj koji ju je najvise voleo vec zna da ce ga praznina koju je ostavila povuci za sobom. Ono sto je dobro nikad ne umire samo. Uvek nam ostavlja krvavu tugu i jednu novu knjigu koju ce generacije citati i tako uspomenu na onu koja je svoj zivot iskoristila najbolje sto je umela, uciniti neunistivom. A nema veceg spomenika dusi koja je mnogo dala od sebe od vremena koje za nju staje.
Dijana Zmija
Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s