Dijana Zmija-Vatrenim Ulicama

Bio je to period života u kom , u duhu mladosti, ne koristiš  na kočnicu, već isprobavaš brzine. Leto je dugo, za tebe celu godinu, a noći beskrajne uz puteve koji te vode uvek  na novo mesto.

Nekada, kažu, bilo je bolje vreme. Da li je do vremena ili smo to bili mi? Da li smo sada lošiji i šta nas to usporava? Ili saznanje da smo svaki dan života, bliži smrti, ipak izaziva strah, podsvesno, u našim venama, jedva primetno, pošto ga ne želimo prihvatiti.

Život je ipak, ovo što je sada. Prošlost može imati razne spomenare kraj kojih ćemo se osećati kao  da bi i mi sami u njih stali. Ali, uvek postoji ono ali, ne bismo menjali ovo danas, da se vratimo u neko vreme, boljeg ili luđeg, bržeg ili bez granica. Jer mi ni sada nismo ograničeni, samo pretrpani teretom sazrevanja, okovani pričama vlastite odgovornosti, pritisnuti od strane društva, da se merimo sa nemerljivim, da jurimo nedostižno i da se kosimo sa nečim što nas možda ni malo ne predstavlja.

Dok je nekada, za nas  bilo sasvim drugačije, biti mlađi, biti slobodniji i otporniji na tuđe osude i pokazivanja prstom. Bilo je lako pocepati tuđe spiskove očekivanja i planova z a našu budućnost. Jer smo je nameravali kreirati sami.

ALi negde smo zapeli, od preteranog držanja gasa i kočnice, istovremeno, bilo je samo pitanje šta će pre popustiti. Uglavnom popusti ono što nas zadržava, pa smo punim gasom, i glavama kroz zid leteli ka svojim snovima. Nekoga je to nateralo da se zaustavi, nekoga da pokuša ponovo, a mene, mene je nateralo da zaboravim da kočnica uopšte postoji.

Punom brzinom, bez ikakvih izgovara, vozim u svom pravcu. Ostaviću prašinu za sobom, ostaće nezadovoljna lica, liste neispunjenih očekivanja, gomile prigovora i zamerki. Zaustavljaće me , da bi me ”priveli razumu”, gađaće me kamenjem ako ne uspem da stanem. Juriće na moje snove kao da sam im večiti dužnik, al na kraju s će me  samo nekoliko njih, istinski bodriti, da ne tražim kočnicu, da podesim kompas, da zapalim staze svojim gumama.

A zašto baš šačica njih u poređenju sa celim svetom? Zato što je potreban svet da bi te naterao da shvatiš da je manjina uvek sa hrabrijima , sa oportunistima, sa sanjarima. Za sve ostale, bićeš izvor prezira, ako ne staneš tamo gde i oni, ili ne dozvoliš da ti se približe oni koji bi da te uspore.

Zovu noći sa mirisom smiraja. Doziva zvuk električne gitare. Moje su žice u srcu, nemirne i nepredvidive kada se pogodi ton koji me budi. Za usnulim šankom, još se služi piće, po mojoj meri, u visokoj čaši. Kao da vreme zamurznuto stoji, i dalje palim cigaru na isti način . Kao onda, kada sam bila daleko naivnija, mlađa i bezbrižnija. Nije se promenilo moje ništa, a osećam kao da se promenilo sve. To je samo iluzija zbog koje gubimo glavu, ali nas istinski, ne sputava .Ono što jesmo, to iz nas izlazi, koliko god odmicali u  vreme, obaveze i svitanja. Noć koju posedujemo, uvek nas mami, daje nam odgovore više nego bilo kakva pitanja.

Naše je samo da stanemo pred ogledalo i na pitanje-ko smo ustvari-ne pogrešimo u onome što ćemo reći.  Mi smo ono što drugima dajemo ili što nemamo za druge. Ništa više ni manje od toga. Možemo biti i bitange i princeze, al ono što imamo da ponudimo , je na kraju sve na šta se svodimo.

Ja nudim život po vatrenim ulicama što mi je dalo priče za knjige još uvek neispisane, što me je začaralo magijom stalnog kretanja, i naučilo brzini i strasti  kojima se predajem.

Godine ne gase strast za ulicama, za avanturom i za nepoznatim destinacijama. Ona se samo primirila, ali, kao i svaka zver, danas ili sutra, ona se oslobađa ka svojim istinskim zovom divljine.

Kacigu na glavu, podesi retrovizore. Nijedan se motor u istoriji vatrenih buntovnika, nikada do sad nije vozio unazad niti stao pred naletom nemira.

 

Dijana Zmija

 

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s