Dijana Zmija-Još uvek….i nikada

Ja još uvek čekam i uvek se nadam

Letim pod kosinom, za vetrovima stradam.

Ne bojim se vihora, ni vrhova planine

Da li živi bezbrižno onaj ko ne gine?

 

Još uvek se ogledam u mesečevim očima

Vodi me na liticu, sa koje bih skočila

Iako su ranjiva, uzdam se u krila

Jer da nisam čovek, ja bih ptica bila.

 

Još uvek isto srljam, sa srcem i rečima

Ne postoji sudba koja bi ih sprečila

Devojačka mladost, još mi živi snove

Ne kleca ni onda kada Smrt pozove.

 

Još uvek se sećam, ruža, julskih kiša

Iako je pesma sada samo tiša

Ponele me laži i heroji kukavice

Što nikad na masku ne stavljaju svoje lice.

 

Još uvek, bez kočnica, jurim za tišinom

Opčinjena tminom i vrtoglavom visinom

Tu sam u brzacima, zavolela snagu

Koja vrlo često, odvodi me Vragu.

 

Još uvek sam leptir što se oslobađa lutke

I sve svoje rane, ja zavijam ćutke.

I srce je spremno da još jednom strada

Ali razum kaže-zbog nekog , više nikada!

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s