Dijana Zmija:Rad Mog Učenika-”Bure”

(Paralela na istoimenu pripovetku Isidore Sekulić)

Život priča interesantne priče.Neke nose srećan kraj a neke previše nepravde prema ljudima.

Kao što velika Isidora Sekulić kaže, da se odmah poznaju ona nesrećna mala deca koja iz škole dolaze u praznu kuću, a ja bih se poistoveti vrlo često sa takvima.U doba tehnologije kada čovek više voli mašinu od čoveka, teško je naći za sebe sklonište od takvih ljudi. Našao sam se u bezbroj situacija gde je lažni sjaj oslepeo ljude i gde je površnost zavladala njihovim srcima.Ovom životu je potrebno jedno bure, da bismo sačuvali svoje snove i maštanja, da bismo i mi bili sklonište nekoj ptici, da bismo sačuvali svoja osećanja.Prijateljstva su nešto najvažnije za čoveka ali ona opstaju  samo tamo gde je velika duša, gde niko nikom ne broji koliko čega ima i gde jedni druge inspirišu  a ne gaze. Kao devojčica iz pripovetke ”Bure”  koja stalno stvara neke čudne stvari u svom  svetu mašte, čovek je sposoban za velika postignuća . I mi možemo stvoriti šuštavilo mora, egipatske vojnike i polarnu svetlost samo kad bi umeli da sa tuđih lica čitamo dušu umesto novčane vrednosti.

Ako vas je zaokupila brzina života, jurnjava ka novcu i stalno prebrojavanje novčanica po džepovima vaših pantalona, pođite i vi u podrum.Ko zna, možda i vi pronađete svoje bure i možda vam ono pomogne da -volite ono što se ne vidi, ono što nemate i ono što bi voleli da prođete.

(Rad mog učenika, dečaka koji pohađa šesti razred osnovne škole)

Advertisements

One thought on “Dijana Zmija:Rad Mog Učenika-”Bure””

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s