Dijana Zmija-Na Oprezu Sa Ljudima Koji Se Ne Raduju Snegu

Nisam rođena u zimu. Tačnije, na svet sam stigla negde na pragu iste, sredinom novembra. Valjda sam odmah zapazila lepotu smiraja koja dolazi sa prvim snegom, te sam se u isti odmah zaljubila. Nisu mogli da me nauče da zavolim neku drugu vremensku priliku, mislim da se čovek rađa sa posebnim instiktom za lepotu. Možda su me privukle tišine koje odjekuju gradom kada se mrak spusti rano, pa se ulice pretvore u šarenilo svetiljski, prigušenu graju, prozori se iscrtaju slikovnicama od mraza a ljudi, šćućureni u svoje kapute, po prvi put imaju sluha da čuju i nešto drugo osim sebe.Tako, dok je većina zaronila u tišinu svojih misli, i svet nekako postaje neko novo magično mesto.

Možda sam i sama rođena već umorna od buke pa mi prija neznatna toplota ćutanja, i širina srca koja se zimi otvaraju.

Nikada ulice nisu nosile više tajni, sporazuma i lepote, kao onda kada beli pokrivač učini sve jednakim.

Miris posebnih zimskih kolača, vatrica koja pucketa u peći, jedino su što se provlači kroz zimski san među ljudima. A ja kao nepopravljivi sanjar, lepše mi je u snu nego na javi, te tek u zimu živnem i budim se ali opet sanjarim.

winter-lamp-cottage-painting-car-art-thomas-snow-new-year-gathering-tree-xmas-dog-christmas-holiday-road-street-desktop-themes-1600x1080

Sa nepoverenjem gledam po neke ljude što se bude sa besom jer im je sneg zatrpao auto, jer će morati malo duže da putuju do posla, jer neće ni primetiti čaroliju koja se spustila na zemlju, jer će proklinjati hladnoću i sa setom pričati o suncu i letu.

A šta je leto nego niz bezazlenih, prepuštenih dana gde se ljudi posredstvom Sunca zadovoljavaju iluzijom koje ono donosi, dok toplota ne ode da spava.

Dok zima ne zakuca na vrata, ne da se čoveku naslutiti karakter.

Kada prva pahulja stigne na tlo, mnogima će popadati maske, mnogima će bes izroniti na površinu.Prolaziće kraj moga prozora, bacajući psovke po zaleđenom trotoaru, vičući na decu koja žele napolje, nabrajajući milione razloga im ne dozvoljavaju, i koliko  će se samo  prehladiti. A deca su ipak samo deca, trostruko pametnija od običnog čoveka, koja se još ne daju uprezati u lance i njihova otupela razmišljanja.

Pridružiću  toj dečici, u spuštanju sa zavejanih brda, u grudvanju i ledu, padajući po stotinu i smejući se još dve stotine puta. Ta će mi deca vratiti detinjstvo, zadržaće me dalje od sveta odraslih gde su se životna iskustva svela na broj godina radnog staža, i životne nemoći potopile u  bunar neispunjenih snova i jednog istog filma koji gledamo od posla do kuće, do kuhinje, do kupatila i nazad.

Deca su imuna, deca su svesna nesvesti odraslih, i znaju da vejavice donose sreću. Rođena su hrabra te im hladnoća ne predstavlja prepreke, niti im duge noći donose nemire.

Tek tu se nebo razume sa ljudima, kada ima priliku da ih obgrli zimi, da im došapne istine dalekih svetova, da ih bar jednom ,posle detinjstva, vodi ka visini.

Nejasna su mi bića koja sa snegom ne mogu, to je kao kad dete ne bi moglo sa igrama ili nebo sa svojim prostranstvom. To je kao kada bi starome čoveku oduzeli priče i sećanja pa bi se ugasio kao da nikada nije ni postojao.

U snegu, kao i u životu, lepota je besprekorna, samo što nismo dovoljno deca, da u oba slučaja posegnemo za magijomkoja nam je poklonjena.

 

Dijana Zmija

il_570xn-748030906_erqa

Advertisements

One thought on “Dijana Zmija-Na Oprezu Sa Ljudima Koji Se Ne Raduju Snegu”

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s