Dijana Zmija-Zašto Smo Postali Usamljeniji Od Same Smrti?

Poznato je da se ljudske epohe menjaju i da se stalno smenjuju dobra i loša vremena. Postoji period blagostanja i postoji period turbulencija koje nam se vrlo često čine večnim.

Ali se svi nekako moramo složiti da su se negde izgubile bezbrige čovečanstva. Da li je to posredstvom toga što smo istrošili gotovo sve zemaljske resurse pa smo planetu počeli da pretvaramo u tehnološki višak i plastiku, ili je prenaseljenost uzela svoj danak.

Previše informacija.Previše dostupnosti svega. Pa i prezasićenost svim stvarima koje nas okružuju.

Da li je zato ljubav spala samo na reči? Da li su se zato prijateljstva svela samo na obavezu i da li smo zbog toga postali hladniji? Čovek bi rekao da nikad u životu nismo bili nervozniji, nikad u životu nije bilo ovoliko usijanih glava, ovoliko ishitrenosti, besa, agonije, nervoze, ali zapravo…postali smo hladniji. Posledica te hladnoće načinila nas je nedorečenima, nedostižnima i samim tim i besnima da li zbog tuđe hladnoće prema nama ili naše sopstvene prema nekome.

Najlakše je, danas, okrenuti se i otići, kada nam je situacija neprijatna,kada nam je partner nerazumljiv, kada nam je prijatelj neraspoložen. A nekada smo takve situacije koristili da se približimo nekome-da se potrudimo da saznamo šta je to što nekoga čini tužnim, i da učinimo gest pažnje da bi mu vratili osmeh.

Nekada, ljubav je bila istrajna, bila je uporna, gotovo do smrti. Jurili smo je, činili sve za nju, a kad je konačno dobijemo,čuvali bi je kao da je jedino što nam je bitno. Jer i jeste bilo  tada nama najbitnije. Danasje ljubav zamenjiva jer i nije prava.Svakome smo u stanju da je izgovorimo, a nikome nismo u stanju da je dokažemo. Odustaćemo , okrenućemo se i otići. Jer…lakše je sa nekim novim početi…nekog bližeg naći…nekog jednostavnijeg razumeti… Ovi što su komplikovani zahtevaju više napora. A zar smo ludi da danas uložimo neophodan napor? Ma hajte molim vas. Ipak smo svi mi rođeni da budemo direktori bez rada, voljeni bez truda i srećni bez napora da sustignemo sreću.

Ali otkriću vam nešto-ništa se u životu ne podrazumeva a ponajmanje sreća. I nije tačno da za svakoga postoji neko.To su vam rekli da ublaže vašu samoću. Svaki rast i svako srećno svitanje, zaslužujete samo onoliko koliko se oko toga potrudite, koliko uložite u sebe i u odnose sa drugima.

Lenjost i hladnoća su imena novog doba. Kamuflirana naravno u definicije obojene egom koje glase, primera radi:” N mogu više, dost ami je tvojih problema, tvoje negativnosti.”, ” briga me ako se ne javi, neću ni ja da se javim” i ” naravno da ću naći nekog ko je od tebe bolji.”.

Vidite, ne postoje takozvane kategorije BOLJIH i LOŠIJIH prijatelja i partnera. Svaki čovek je u manjim ili većim količinama sklon dobroti ili zlu, i sklon iskorišćavanju ta dva u svoje svrhe. Čovek koji za sebe govori koliko je on dobar i koliko se žrtvuje, je samo jedan egocentrik koji mora naglas da sam sebi oda priznanje.Pozadina njegovog ega je nešto u šta nećemo sada ulaziti. Čovek koji odustaje jer mu je situacija preteška, jer ”nas toliko toga razdvaja” je čovek koji nije načistu sa tim da li vas želi u životu.

Budite sigurni u to da prava ljubav između partnera i prijatelja ne poznaje EGO. Ne prebrojava koliko će puta neko da vam se izvini za izrečeno ili neurađeno, ili propušteno na kraju krajeva. Ljubav se vidi kroz upornost da vas neko zadrži i ljubav se smeje svemu što se opravdava sa distancom, komplikovanošću, problemima. Ljubav od vas neće odustati ali ćete zato vi odustati od nje misleći da je život isuviše kratak da biste seza neke osobe borili, a zapravo vam je život i dat da ga iskoristite na borbu za retke i vredne ličnosti.

No vi ćete tu borbu uglavnom propustiti. Da vam ne prođe mladost, da se ne istrošite, da se ne vežete, ne povredite, PREtrudite i ostalo.

no_cure_for_loneliness_by_skylion89-d55pjtx

Na kraju ćete biti smešni  i sami, kao što je i većina zemaljskog stanovništva.Jer svi su oni previše hitali za svetlucavim ludilom života, koje nisu shvatili . A kada su ga uhvatili shvatili su da nisu to bile nikakve raskošne magije neba već sitna bezvredna prašina koja, kao većina uglancanih objekata na Zemlji, samo reflektuje sunčevu svetlost. Ne sija.

Jedno je Sunce i isto su takve retke i jedinstvene osobe koje zaslužuju vaš trud i vaše angažovanje do iznemoglosti.

ALi vi se nećete angažovati.Krivićete život, vaše vreme, tuđu nepristupačnost, neuravnoteženost, tugu…A nećete se zapitati da li ste je vi zapravo prouzrokovali i da li ste svojim neuravnoteženim hormonima pomešanim sa lošom stranom strasti, zapravo napravili od sebe ishitrenu usijanu glavu koja je sada, kada te tekućine otrova iz nje izbegnu na tren, sposobna samo da uživa u hladnim odnosima i u svojoj samoći…

Dijana Zmija

1593444-bigthumbnail

 

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s