Dijana Zmija-U trpljenju Sebe

Svi mi zapravo živimo u snu i podsvesno idealizujemo stvari, ljude i situacije.Zato smo puni predrasuda prema ljudima iako sebe ne analiziramo dovoljno često da shvatimo zašto je to tako. Zašto meni smeta ona tamo žena koja je obukla nešto što ja ne bih nikada? Zašto se ljutimo na osobu koja je raskinula svoju dugogodišnju vezu? Zašto smo kivni na one koji zarade više novca a mi ne možemo? Zašto nam smeta nečije nasmejano lice kad naše nije?…Zašto se bunimo uvek protiv onoga što je od nas drugačije?
Svi mi u svojoj glavi držimo konzervativnu ravnotežu između onoga kako smo vaspitani, čime su nas podsvesno ”zatrovali” naši roditelji, kultura, društvo, životno iskustvo. A plašimo se da upravo mi, pod tegom svega navedenog, ne napravimo baš te iste stvari koje za sada, u ovom trenutku,nisu ono što bismo bili mi.
Ali mi se menjamo,hteli to ili ne, shvatićete da u svakom momentu u našem životu postoji situacija koja nikad ne bi bila nešto što bismo za sebe odabrali, ali ćemo nekada možda baš to hteti.I drugi su upravo to, vrlo često nosioci jedne sasvim nove slobode,koju mi sada, možda ,zbog našeg načina života ili društvenog pritiska nismo u stanju sebi da dozvolimo pa umesto toga osipamo paljbu. Osuđujemo.Mrzimo.Komentarišemo. Brišemo iz sveta-poželjnih-stvari.
A zapravo trebamo otvoriti vrata i reći tom novom slobodnom duhu koji nam se obraća, da smo shvatili znak, i da je vreme za samosporazumevanje, samokritiku i promenu.
Ne beg, ignorisanje i zatvaranje i netrpeljivost.Jer tako gubimo bitku u trpljenju SEBE.
 
Dijana Zmija
Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s