Category Archives: Poetry / Poezija/ La poesia

Dijana Zmija-Don’t you ever write to me

Don’t you ever write to me

the things are not what they use to be

keep smiling, keep smiling

to those you’ll never love enough

to those you’ll always play so rough

keep faking, keep braking.

 

But i will never be alone

you made my heart tough like a stone

keep braking, keep shaking.

The only place now u can be

is the emptiness inside of me

keep staying and praying.

 

The world is full of lack of strength

there is no one to give you hand

keep faking, keep shaking.

And in the end your lonely home

will be the place for you alone

to fake it, to make it (alone).

 

Dijana Zmija (new composition)

 

Dijana Zmija-Kada bih život svela na jednu stranicu

source

Kada bih život svela na jednu stranicu, bila bi to stranica požutela od vremena. Sa ivicama zagorelim od čekanja i nadanja, sa snovima opterećena, vlažna od kiše.

Slova bi joj odavala nadahnuće i žeđ za putovanjima. Beskrajnim bi zvezdama dočaravala slobodu. U noći bi sjajila poput kometa, padalica. A danju bi majci Zemlji pričala o dalekim svetovima.

Kada bih život svela na jednu stranicu, popunile bi je razne zapete. Umorila bi se od nabrajanja svih životnih avanuta. Ali bih morala sitno da pišem, da sve stane, da ne izostane. Morala bih urezati najvažnije drhtaje i tajne strastvenoga srca.

Divila bih joj se u noći, i slušala njene talase u naletima vetrova. Dala bih joj dušu i imena dalekih, nedodirljivih svetova.

Kada bih mogla u jenoj skripti opisati sve što me u životu pokreće, vodi i mami, doživela bih celu večnost , daleko od očiju,daleko od sebičnih srca.Sedela bih na kauču sa benzinom da krene, sedela bih i čitala u svojoj omiljenoj tami.

Dijana Zmija

Dijana Zmija-Ne zamerite što se ne sećam

Ne zamerite što se ne sećam

Pamćenje brzo zaboravim

U sebi već dugo većam

Da poneke greške ne ponovim.

Ne zamerite što se privikavam

U torbu sam snove stavila

Učim  da se odvikavam

Da oplačem što sam nekada slavila.

Ne zamerite na jesenjoj sonati

što melodijom tuge oblake šara

Jer samo ona ume da vrati

Na ovo tlo, horde sanjara.

Takvi su postupci većma nužni

Ne bi li balans vratili svetu

Da procvetamo i mi što smo tužni

Da vrati se ptica što sanja o letu.

 

Dijana Zmija

 

 

 

 

Dijana Zmija-Među Zvezdama Je Nećeš Naći

Među zvezdama je nećeš naći

ona je turobna, pusta i tiha

u tami će se najbolje snaći

gde ne vidi odraz tvojega lika.

 

Ploviće jatom ugaslih kiša

koje su nekada bile padalice

brzo je gorela, sada je tiša

i nju su našle lažljive varalice.

 

Jedno će vreme tišinom vladati

sakriće lice od sunčevog pogleda

zaboravila je kako izgleda  stradati

sada je slepa od svačijih pogleda.

 

Naćiće je pustinjski svici

oni su vesnici letnjih svitanja

ostaće uspomena na jednoj slici

i ni jedan odgovor na bezbroj pitanja.

 

Postala je putnik potpuno neznani

među planetama jave i snova

Oživeće je što je ne obeznani

ona je stena svemirskog kova.

 

Nećeš je naći gde svetlost stanuje

možda proleti sa svojom kišom

ona će odabrati da zauvek  samuje

kad budeš glasan pred njom sve tišom.

 

Dijana Zmija

 

 

 

 

 

Dijana Zmija-Još uvek….i nikada

Ja još uvek čekam i uvek se nadam

Letim pod kosinom, za vetrovima stradam.

Ne bojim se vihora, ni vrhova planine

Da li živi bezbrižno onaj ko ne gine?

 

Još uvek se ogledam u mesečevim očima

Vodi me na liticu, sa koje bih skočila

Iako su ranjiva, uzdam se u krila

Jer da nisam čovek, ja bih ptica bila.

 

Još uvek isto srljam, sa srcem i rečima

Ne postoji sudba koja bi ih sprečila

Devojačka mladost, još mi živi snove

Ne kleca ni onda kada Smrt pozove.

 

Još uvek se sećam, ruža, julskih kiša

Iako je pesma sada samo tiša

Ponele me laži i heroji kukavice

Što nikad na masku ne stavljaju svoje lice.

 

Još uvek, bez kočnica, jurim za tišinom

Opčinjena tminom i vrtoglavom visinom

Tu sam u brzacima, zavolela snagu

Koja vrlo često, odvodi me Vragu.

 

Još uvek sam leptir što se oslobađa lutke

I sve svoje rane, ja zavijam ćutke.

I srce je spremno da još jednom strada

Ali razum kaže-zbog nekog , više nikada!

Dijana Zmija-Oluja Se Večno Približava

Drhtaj noćas ne spava
čuvaju ga snažni vetrovi
i sa ružama putuju
tamo gde su beli smetovi.
Smiraj lagano primiče
uz ples tamnog Meseca
Al san mi izmiče
želja drugu želju preseca.
Sa noćnim se pticama
u ranu zoru probudim
i sa gladnim zverima
svoj nemir teško nadmudrim.
Za korak sam dalje krenula
dalekom se cilju primakla
ali uvek se vraćam
jer sebi još nisam umakla.
 
Dijana Zmija

Dijana Zmija-Puštam svoju dušu na slobodu

Puštam svoju dušu na slobodu, varljive je misli okovaše. Zavele je tajne nepoznatog, što je svojim bestragom krotiše.
Puštam svoja krila Jastreba, da se sete vilinih vetrova, da od zlobnih odmaknu daleko, od nemira i tužnih svetova
Nemilim se strastima sad vodim, pritoke kroz drevne spise pratim, da uz priču kojoj zavšetak pišem, mogu cela sebi da se vratim.
 
Dijana Zmija