Category Archives: Sophisms/ Sofizmi/ Sofismas

Dijana Zmija -Putujte u 2018.

Ja vam u novoj 2018. želim da putujete, drago društvo.Dok god smo stacionirani na istom mestu, u istom gradu, u istoj državi STALNO, ne može se ništa promeniti pa ni naša perspektiva o životu, ljubavi, ljudima.Želim vam da doživite ono što niste i da idete tamo gde ste oduvek sanjali.Pa iako se vratite razočarani vratićete se sa potpuno novim iskustvima, pričama, idejama, poznanstvima, snovima. Samo ne sedite više i ne žalite se na sudbinu.Ustajte i menjajte stvari.
Videla sam ljude koji su toliko tvrdoglavo verovali u nešto da su učinili da se ostvari.Dakle izgovori su samo vaš nedostatak upornosti, druge prepreke nema.
I nek vas ljubav, saosećanje i brižnost prati gde god da ste, bez toga ništa što u životu imate ili radite, nema smisla.

 

Advertisements

Dijana Zmija-Tvoj Cilj

Svi ti životni učitelji su me usmeravali ka pozitivnom pristupu životu ili mi davali razne mudrosti o tome kako biti srećan. ALi ono što su ispustili u svom učenju i pokazivanju bilo je da naglase da je svakom od nas potreban cilj da bi se borio.
Ono što nam jutra čini teskobnim, ono što nas zaglavljuje i ne dozvoljava da se budimo pozitivni je odsustvo cilja u životu.
Mi radimo ali ne znamo zašto radimo, jer smo duhovna i inteligentna bića te naša borba za preživljavanjem nije jedino što može da nas ispuni.Moglo bi neku životinju koja ne vidi dalje od puta opstanka. Ali mi smo ljudi, mi gajimo empatiju, vizualizujemo prošlost i budućnost, maštamo i reagujemo na negativnu i pozitivnu energiju. Nama treba dosta više da bismo se pokrenuli. Naravno, ako nas život isprva stavi u situaciju da moramo da se borimo za opstanak, mi ćemo to instiktivno i uraditi, gotovo nemilosrdno ili za inat, mi ćemo obezbediti svoj opstanak.Ali šta posle kada se stiša taj adrenalin koji nas je naterao na akciju?Posle dolazi praznina i dolazi besmisao ukoliko u našem životu ne postoji ambicija, dalji cilj od ovog danas i od ovog uprošćenog ili mukotrpnog preživljavanja.
Stoga bih preformulisala ta učenja o kojima mnogi govore, da umesto da tražite mir u sebi pre svega tražite cilj sebe, možda će to preusmeriti vaš tok misli pa posle i života.
Mir nam ne služi ukoliko se emocije ne razgraniče sa onim što bi htele biti.Ili je možda bolje da preformulišem da se teže dolazi do mira i zadovoljstva sopstvenim JA ukoliko besciljno lutamo ovim životom od danas do sutra. Za dobrobit vaše duše, uma a pre svega emotivne celine celog bića, potrebno je da sebi nacrtate, ugravirate ako treba, ka čemu ste se uputili. Ko je osoba koju želite, posao, obrazovanje, događaj ili nešto sasvim novo što želite da probate.
Počnete od sitnica, i vežbate do velikih stvari. Neka vam postizanje željenih ciljeva postane mehanizam koji će usput da vas zaceljuje, umiruje i nađe vam tu izgubljenu svrhu današnjeg dana, sutrašnjeg meseca i sledeće godine. I dok trepnete vi ćete biti tamo gde ste još juče mislili da je nemoguće do toga stići.
Dijana Zmija

Dijana Zmija-Novembarski Rani Mraz

Otvorila sam prozor i pustila rani mraz u pluća i u dušu. Stigao je mesec mog rođenja, možda zato malo draži od svih ostalih u godini ali zasigurno najdraži zbog zimskih vrata koje otvara.
Volim tišinu i volim hladnoću. Smiraj koji dolazi početkom novembra ne može zameniti ništa. Mirisi borova , utihnula vreva ,toplota praznika i njihovih romantičnih detalja, sve kreće sa novembrom.Teške i duge kiše, sivo nebo i spoznaja sebe onda kada smo manje skloni hirovima a više razmišljanju i dubini analiziranja. Koliko letnji meseci donose nestabilnosti, razdraganosti i strasti, toliko zimski balansiraju čvrstinom, mudrošću i mirnim vodama.Ledenim i dubokim ali veoma snažnim.
Novembar je takođe mesec prekretnice, zatvaranja starih vrata koja više ne sadrže ništa za nas, doba testiranja naše skromnosti, naše velikodušnosti i racionalnosti.
Harmonija ispununjava srce, neki sladak neobjašnjiv osećaj da negde pripadate, bliskost dobija na značaju a ono što nas sputava, odlazi u zaborav. Mesec jednog novog truda i zalaganja, nekih novih ciljeva i pobede, za razliku od Decembra koji je omađijan iluzijama i ponekim praznim obećanjem za ono sutra koje još nismo dočekali, Novembar nosi ime shvatanja i tišine koja razume, koja zna šta može da očekuje ali i šta treba da izgubi,s vojevoljno, da bi krenula dalje.
Otvorite neko slatko od jagoda i uz šoljicu čaja, dočekajte ovaj divni mesec, mnogima težak zbog bitnosti koju u sebi nosi. I koračajte dalje. U olujnim se danima kuju junačka dela.
Dobro vam jutro.
Dijana Zmija

Dijana Zmija-Heroj u službi kukavice

Čuvajte one koji vas drže na koncu-oni su vam najvažnije životne lekcije ali im se nikada ne predajte -nisu dovoljno hrabri da vas prihvate. Nisu vam ni prijatelji, samo obimno gradivo koje morate sami da savladate. Uvek ćete želeti da im priđete, i opećićete se bezbroj puta a oni će, posle spaljivanja vaše kože,uvek odmicati za toliko koraka koliko vi budete ka njima hitali. Nekad ćete poželeti većno da ih čekate ili dugo da se trudite.Nemojte.Nikada ih nikada nećete sustići jer heroj ne može stati u srce kukavice.
Dijana Zmija

Dijana Zmija-Letters

Remind someone how much you care. In the age of technology, writing a letter is an extremly way of showing that you care.
I grew with boxes and boxes full of letters, i have so many stamps i saved that i can not even count them. And this new era was coming but i was persistent to save all that a hand can write and send the traditional way. And i am glad i did, still have them, time can not erase them…And among the saddest parts of some corners of my life, i remember each and every hand written letter who gave me the beam of light to breath, to survive, to rise.
 
Dijana Zmija
33b53649da073aeec55225717a9f48a3

Dijana Zmija-U trpljenju Sebe

Svi mi zapravo živimo u snu i podsvesno idealizujemo stvari, ljude i situacije.Zato smo puni predrasuda prema ljudima iako sebe ne analiziramo dovoljno često da shvatimo zašto je to tako. Zašto meni smeta ona tamo žena koja je obukla nešto što ja ne bih nikada? Zašto se ljutimo na osobu koja je raskinula svoju dugogodišnju vezu? Zašto smo kivni na one koji zarade više novca a mi ne možemo? Zašto nam smeta nečije nasmejano lice kad naše nije?…Zašto se bunimo uvek protiv onoga što je od nas drugačije?
Svi mi u svojoj glavi držimo konzervativnu ravnotežu između onoga kako smo vaspitani, čime su nas podsvesno ”zatrovali” naši roditelji, kultura, društvo, životno iskustvo. A plašimo se da upravo mi, pod tegom svega navedenog, ne napravimo baš te iste stvari koje za sada, u ovom trenutku,nisu ono što bismo bili mi.
Ali mi se menjamo,hteli to ili ne, shvatićete da u svakom momentu u našem životu postoji situacija koja nikad ne bi bila nešto što bismo za sebe odabrali, ali ćemo nekada možda baš to hteti.I drugi su upravo to, vrlo često nosioci jedne sasvim nove slobode,koju mi sada, možda ,zbog našeg načina života ili društvenog pritiska nismo u stanju sebi da dozvolimo pa umesto toga osipamo paljbu. Osuđujemo.Mrzimo.Komentarišemo. Brišemo iz sveta-poželjnih-stvari.
A zapravo trebamo otvoriti vrata i reći tom novom slobodnom duhu koji nam se obraća, da smo shvatili znak, i da je vreme za samosporazumevanje, samokritiku i promenu.
Ne beg, ignorisanje i zatvaranje i netrpeljivost.Jer tako gubimo bitku u trpljenju SEBE.
 
Dijana Zmija