Moj meseče

Posmatram mesec kako viri ispod usnulog oblaka. Njegov pogled mi ne dá da zaspim, a ni ja njemu ne dam da se odšunja sa mog vidika. I tako se posmatramo dok vreme leti, a noćni sati tišine nehajno prolaze.
Dijana Zmija

Advertisements

U mom je srcu buntovnik.

U mom je srcu
buntovnik.
Ja neću da kažem da hoću
kad neću.
Ne želim da prihvatim
što drugi mogu.
I neću da ustajem
kad mi se spava
da strpljivo slušam
kad hoću da ćutiš.
I neću da krpim
gde mora se seći.
A druge da molim
to ne znam,
ne moram
jer sve na svetu
izbor je moj.
Bez svega mogu
i bez svega znam.
Ti slobodno kliči
trpi i ćuti
prihvati desno
a ja ću levo.
Dok nebo gledaš
ja van njega letim
gde zora se radja
ja bih da snivam.
Ti gledaj belo
ja ću u crno
u mojoj duši
buntovnik živi.
I nema gore
pogreške često
da porede
i slažu da svi smo isto
na ovom
različitom svetu
gde mnogima nije
čak dato ni mesto.

Dijana Zmija

      Skitnica  

                                                                     

Šta će tebi skitnica sa pustinjskom dušom? Da li znaš, devojčice , da pustinja ne ume da voli?

Kojim će te on putevima voditi ako poznaje samo one kojima je šetao nogama bosim?

Kakvo ćeš sklonište od oluje naći ako na svakom koraku, između vas , tutnji nevreme?

Ne gledaj, devojčice , u skitnicu što pred tobom ljubav baca na kolena. Ona ne poznaje raskoši svetla velikoga grada. Umanjiće te prostodušnošću i kupiti peskom iz njenih džepova.

Ti nisi devojčica za pustinju stvorena. Ostani tamo gde povetarac može da te čuva , nije lako živeti bez sigurnih zidova. Za tebe nema mesta pod okrijem gologa neba jer ti si ipak i još uvek samo devojčica.

Ostavi skitnicu da nastavi stazama koje samo nega čekaju.

Ugasi snove koje si potpalila iluzijama da mu možeš biti ravna. Ni on nije ravan pustinji ali je rođen da bude njena skitnica.

Dijana Zmija

Magija puteva

Ne dozivaj

Ne mami činima samoću.

Razidji se sa uspomenom

Ne kvari

Ove misli

Koje više tebi

Ne pripadaju.

Pod okriljem noći

Pusti sve

Niz vodu

Ko reke što pustaju

Svoje valove

U beskraj.

I ne traže ih .

Ne pate.

Ne pitaju se

Gde su

I da li će se ikada

Njima u korita vratiti.

Oslobodi se

I ptica

I patnje

I čeznje

Jer ovaj univerzum

Sam u sebi sniva.

Ne gledaj za sobom

Već kreni

Uz vetar.

Budi kao magla

Kao stena

Kao slike

Ne dozivaj nazad

Ono što

Je bilo

Što se snilo

Gde je mudrost

Zatvorila oči

A što pospane

noći

pretvoriše

u krike.

Dijana Zmija

Кад једном кренем

Кад једном кренем,нестаћу,

кад зоре зазвоне за сетна јутра.

Кроз реке суза веслаћу

нестаће све што је чекало сутра.

Потонућу тамо где се родих

у пепео и шапат ветрова.

Претворићу сузе у стих

уз додир белих сметова.

Не куни магле сањиве

што осмех мој чувају кише.

Моје су очи рањиве

о њима олуја роман пише.

Кад једном кренем,заболећу.

Мој пут је дуг и без кајања

и на прагу испраћаја живећу

срећу са роком трајања.

На овим уснама уморним 

остаће траг лепши од раја

А на очима суморним

блистаће звезде почетка и краја.

Не криви срце очајно

што су га ноћи училе да дише.

Ништа  није случајно

ни ове речи које бришу кише.

Кад једном кренем,остаће

на небеском путу урезан лик

од воде ватра постаће

јер никад не нестаје последњи  стих.

I burn in magic

A book is remarcable and wonderful thing.It shapes your soul and chanages your spirit. It guides your will and pures your heart. It comes from no time and it returns to no destination. There are only few among those who knew the honor,respect and courage without giving peace of themselves to a book.
And all the magic lies within the books that guides what the soul seeks and hides …the pages are the only ones thy shall recognize whoever we realy are…They are the alchemy of life with a drop of everything that it was and that is to be, a perfect proportion we have to drink each and every day to be truly alive…

Dijana Zmija​

Un rey sin corona

Eres el enemigo con quien comparto mi cama
Traes tranquilidad, pero eres el principe de drama
Tu voz que me llama es el viento tan distante
eres el soldado del tiempo, mi invisible amante
Ya no escucho los ruidos de otro paraiso
el eterno espacio ya me dio todo lo que quizo
Mi principe del orguillo no me  entendiste
en mi quedra todo lo que eres y lo que ya fuiste

Dijana Zmija

%d bloggers like this: