Magija puteva

Ne dozivaj

Ne mami činima samoću.

Razidji se sa uspomenom

Ne kvari

Ove misli

Koje više tebi

Ne pripadaju.

Pod okriljem noći

Pusti sve

Niz vodu

Ko reke što pustaju

Svoje valove

U beskraj.

I ne traže ih .

Ne pate.

Ne pitaju se

Gde su

I da li će se ikada

Njima u korita vratiti.

Oslobodi se

I ptica

I patnje

I čeznje

Jer ovaj univerzum

Sam u sebi sniva.

Ne gledaj za sobom

Već kreni

Uz vetar.

Budi kao magla

Kao stena

Kao slike

Ne dozivaj nazad

Ono što

Je bilo

Što se snilo

Gde je mudrost

Zatvorila oči

A što pospane

noći

pretvoriše

u krike.

Dijana Zmija

Advertisements

Кад једном кренем

Кад једном кренем,нестаћу,

кад зоре зазвоне за сетна јутра.

Кроз реке суза веслаћу

нестаће све што је чекало сутра.

Потонућу тамо где се родих

у пепео и шапат ветрова.

Претворићу сузе у стих

уз додир белих сметова.

Не куни магле сањиве

што осмех мој чувају кише.

Моје су очи рањиве

о њима олуја роман пише.

Кад једном кренем,заболећу.

Мој пут је дуг и без кајања

и на прагу испраћаја живећу

срећу са роком трајања.

На овим уснама уморним 

остаће траг лепши од раја

А на очима суморним

блистаће звезде почетка и краја.

Не криви срце очајно

што су га ноћи училе да дише.

Ништа  није случајно

ни ове речи које бришу кише.

Кад једном кренем,остаће

на небеском путу урезан лик

од воде ватра постаће

јер никад не нестаје последњи  стих.

I burn in magic

A book is remarcable and wonderful thing.It shapes your soul and chanages your spirit. It guides your will and pures your heart. It comes from no time and it returns to no destination. There are only few among those who knew the honor,respect and courage without giving peace of themselves to a book.
And all the magic lies within the books that guides what the soul seeks and hides …the pages are the only ones thy shall recognize whoever we realy are…They are the alchemy of life with a drop of everything that it was and that is to be, a perfect proportion we have to drink each and every day to be truly alive…

Dijana Zmija​

Un rey sin corona

Eres el enemigo con quien comparto mi cama
Traes tranquilidad, pero eres el principe de drama
Tu voz que me llama es el viento tan distante
eres el soldado del tiempo, mi invisible amante
Ya no escucho los ruidos de otro paraiso
el eterno espacio ya me dio todo lo que quizo
Mi principe del orguillo no me  entendiste
en mi quedra todo lo que eres y lo que ya fuiste

Dijana Zmija

Prica Vecnosti

Pricaj mi pricu vecnosti
o vremenu,svetlu i tami
gde sve staje i ponovo se radja
zelim da zaboravimo da smo sami.

Dajem ti ruku poverenja
vodi me tamo gde gore kise
ali ne pomini reci ljubavne
jer zelim da opet disem.

Spakovacemo kofere snova
napusticemo reke tuge i jada
udomice nas vetrovi zaborava
kad jednom podjemo iz ovog grada.

Ne zelim da srecem secanja
zaboravicemo vesnike srece
nek drugome iluzije poklone
nas ceka putovanje vece.

Tamo kuda zelim da stignem
ne nosim suze od kajanja
umorile su se ove noge
od zadrzavanja i od stajanja.

Pricaj mi pricu vecnosti
u jednom dahu pod zastorom neba
nek nas tuga na vrata isprati
krenimo,to je sve sto nam treba.

Dijana Zmija​

Opijeni i Neukrotivi

Moguće je jednim poglednom zapaliti vatru

koja iako gašena nikad ne prestaje da gori.

Lako je duši kada je napusti razum, al kad to uradi srce

zbog njega se ubija i moli.

Koji to korak prelazi granice?

Kada to zapravo postajemo zli?

Iz najdubljih osećanja se rađaju gresi

pa smo pod purpurnim nebom opet jednaki svi.

Ovaj život ne piše teška pravila,

to ljudi sami sebi skraćuju krila.

U strahu od izdaje svojih očekivanja

i nad najmanjim grehom im je kazna mila.

Kažu da nebo ne prašta strasti

koje strmoglavo do izdaje vode,

kažu da preča je neiskrena reč

a ja tvrdim da to nisu ključevi slobode.

I mnogo će biti prosutih reči

samo da sputaju nemirna srca,

al divljina steže vatrenim okovima

kad jednom pozove, i zemlja puca.

No, mnoge su priče, ipak k’o bajke,

sa ishodom koji se razumu protivi,

i srce je varljivo kao žar,

zbog njega smo opijeni i neukrotivi.

Dijana Zmija

%d bloggers like this: