Tag Archives: dijana zmija

Dijana Zmija-Moj svet je gore

-”Tebi je lako, kad ti se ne dopada realnost odeš na terasu da posmatraš zvezde i to te smiri.”
-”Ne. Smiri me činjenica koliko smo mizerni i nebitni u ovom univerzumu. Tako treniram sebe da mi Ego ne bude veći od Emocija i da iznova i iznova shvatim činjenicu koliko smo kratkotrajno na ovoj Zemlji, u ovom životu i ovom trenutku, u ovoj sekundi koja se ne ponavlja. E, kad to shvatiš, dragi moj, nikada dan ne završavaš ili započinješ bez da se uveriš da osobe koje voliš to znaju i osećaju.Sve mimo toga-svaka ljutnja koja dozvoljava da prođe više od jednog dana, sve je to naš način da Ego stavimo na pijedastal, da mu se klanjamo i da vlada nama.I to ima samo jedno značenje-da se poigravamo sa životom, da ga dovoljno ne cenimo i da smo zaslužili sve loše, neprijatno i negativno što proistekne iz toga.
E to,ljubavi, ja shvatam i vidim svaki put kada se odaljim do prozora, kad se popnem do krova, kad se izgubim do oblaka. A to je samo početak sveta koji meni pripada. I budi srećan da još uvek postoji neko ko ume da leti u te visine i ne ostaje zabetoniran na apsurdnom tlu naše egocentrične realnosti.”

Advertisements

Dijana Zmija -Odričite se lako stvari-ali ne i ljudi.

Odričite se lako stvari-ali ne i ljudi.
Svako od nas je imao babu i dedu ili roditelje koji nesnosno gomilaju stvari u kući. Na tavanu, u podrumu, po krcatim ormarima, ostavama, plakarima, fiokama, ćoškovima i budžacima. Toliko, da ni ne znaju šta sve imaju sem ako ne daj bože moraju da kreče i rade generalku . No i tada ljudi se ne odruči nečega što im godinama skuplja prašinu.
Ako je dečija odeća onda čuvaj za sledeće, ako su tesne farmerke iz srednje škole, onda čuvaj kad budeš smršala verovatno u četrdesetoj ili su to stvari sa kojima i dan danas nemate ideju šta da radite. Primera je brdo. Znam ljude koji poput moje majke imaju kolekciju neotpakovanih knjiga koje stoje godinama zabranjene da se čitaju a ona nikad neće više sesti i imati vremena za njih i znam sebe koja upijam knjige gde god da ih nađem , neke kupim, neke pozajmim ali ni jednu više ne zadržavam. E tako sam naučila puštati i odricati se stvari koje se gomilaju. Ne kažem da se to nužno zove moderni minimalizam, kažem da svi mi imamo previše neraščišćenih čoškova od knjiga do odeće i drugih predmeta. Pogotovo ukrasnih predmeta. Vremenom naučite da jedino što vam ostaje imate u glavi i srcu. Iskustvo kojeg se sećate i osećanja koja vam je prouzrokovalo. I to je u principu jedina ”stvar” koju trebate zadržati. U redu je poklanjati, ali to treba da teče kao energija, danas dobijate poklon, sutra dajete, uživate u njemu dok ga idmate i onda pustite da ide dalje.
Svojim očima sam videla koliko se obraduje duša koja ništa nema a vi ste joj odneli nešto što vama samo stoji. Da, možda vam nekad zatreba al verovatno neće, i da hoće vi ćete tada već karmički imati nov način da do toga dođete. Jer krug ide u krug svakako. Razlika je samo u tome koliko se (ne)nervirate dok se to dešava. Tako recimo preprodajem Karolininu odeću koju je možda dva tri puta nosila, i ne treba joj jer je prerasla. Tako radim sa svim stvarima, predmetima a ono što se ne proda uvek obraduje nekog ko nema ništa. I tu je naravno i gomila smeća koja završi u kanti. I ne znate koliko dok ne istresete sve fioke i skladišta koje imate. E posle toga prodišete, i karmički i doslovno.
E sad postoji caka, ljudi misle da se tako radi sa svime pa i sa ljudima. Ja ću vam reći da nije tako sa ljudima. Prvo prestanite da kukate i dramite. Prihvatite da ćete uvek patiti, na ovaj il onaj način, manje ili više, doza je relativna ali postoji. E kad to razumete shvatite i to da ne trebate puštati osobe od sebe koje vam iz nekog razloga znače ali su za vaš pojam prekomplikovane il drugačije. Ako je ta osoba u stanju da vam pruži neizmernu sreću u nekom momentu i ako vam znači, dakle koncentrisani ste samo na nju dok je sa vama i često o njoj mislite kada nije tu, ne odustajte lako. Postoje konkretni poroci i sistemi ponašanja koji su opasni po nas gde je opravdano odstupiti ali većinom postoji samo naš strah i uvraženo mišljenje da su sve osobe slične ili iste te nas naša nadrealna ili tragična očekivanja sputavaju i čine nestabilnim da odlučimo. I ljudi izgube mesece i godine vrdajući između ta dva. Jer, pod jedan ne poznaju sebe, a pod dva misle da poznaju druge.
Umesto toga, dragi moji, uštedećete mnogo života ako se jednostavno približite osobi bez očekivanja ali isto tako i bez namere da je nipodaštavate. Svaka osoba i svaki odnos je DRUGAČIJI, svi vi dobijate blanko papir između vas i tog nekog. Prestanite da škrabate besno na njemu jer vas je neko u prošlosti razočarao i polomio. Nek vas je polomio. Vi ste samo dokazali da ste se jop bolje sastavili. Ne deli se ordenje za preživljavanje bola, pogotovo ako svoj bol veličate. Ne škrabajte po papiru i ne budite besni na život. Umesto toga, energiju preusmerite na raspremanje tog skladišta što vam stoji u kući a mogli biste preurediti malo i dušu i razmišljanja dok ste tu. Život je promena i prestanite da ga betonirate kada je to voda i hoće da se kreće.
Dijana Zmija Čop

Dijana Zmija-Mom Detetu

Krila koja za tebe pravim možda neće biti najveća, i ne trebaju ti takva; Možda neće biti ni najluksuznija a ni najlepša ali će biti najizdržljivija i najfleksibilnija, takva kao ti; Da kroz život hvataš zalet i juriš sa litica, bez straha od pada jer, verujem, snaćićeš se iako se slomiš. Da se ponovo vineš i ponovo uzletiš. Čak iako se poput Feniksa, zapališ i izgoriš, TVOJA KRILA ĆE, ZAPAMTI, i to preživeti. Jer materijal kojim ih pravim nije samo ljubav i samo disciplina; Tu su nijanse strpljenja, nadanja, snova, ulaganja i čekanja pravog vremena, za svaki tvoj deo, da ne omanem u konstrukciji. Izgled je već nebitan, a znaćeš jednoga dana i to da, onaj ko te po izgledu ceni, tvoju pamet i dušu nikada razumeti i uzdići ne može.
Pazi na to što drugima ne zapada za oči, a što se u njima sakriva, i bićeš jedinstvena po istini i ratobornosti. A ja ti samo dajem malu prednost, armaturu posle temelja. Ostalo ćeš sama izgraditi,kad shvatiš da su nijanse te koje čine razliku, detalje, u životu, u ljudima, u krilima…
Dijana Zmija

Dijana Zmija-On Love….Marvelous

 
We always learn, we never stop learning. So i want us to know good our needs, values, fears, insecurities.And the most important thing to stay together even when we are angry and when we face chalange as partners anger, fears, insicurities, bad days.I want us to overcome some things basic ordinary couples cant. I want us to heal, not to be destructive when we face storms. Real love is hard cuz it takes us jumpin’ out of all things we are used to. Sometimes we must make more effort then we are able to, sometiemes we must compromise more then it feels like needed, sometimes we must suffer partner’s egoism or hurtful words, sometimes we have so much struggle understanding each other. But that is the exact spot where u measure is love worth fighting for or it is just party we attend while it is fun and good for us.
Many people fail there and then they ask why are they alone. Giving up is first main problem of couples and also impulsiveness on anger, unsatisfaction, unpleasentry….No one wants to feel those cuz they see it as obstacle not chalange. In life many times higher meaning comes after the most bitter taste of pain. And i am awitness of it. It doesnt mean we have to ask for problems so we can overcome them, it means we have to grow higher then any wall that comes between us. If we doubt each other’s love or intentions and if we dont feel secure with one another, all the rest loses meaning ,sense and even entusiasm for further fighting. And also loneliness ,lack of social activity, lack of doing things we enjoy, and facing people we cant stand are things that only add to our unsatisfaction with life and then partner too.Intelligent people question everything, every time and all the time. Doubts are also killers.That is why we must redirect our doubts to something constructive ,healing and fulfiling.
Dijana Zmija

Dijana Zmija-Zvuk Zrikavaca

Звук зрикаваца подсећа ме на лубенице, дуге заласке сунца, топле ноћи, успорен живот, пуно одмора и много смеха.Подсећа ме на људе који су знали да уживају у моменту, на даљине којима смо се радовали, на забаве које су нас окупљале, логорску ватру у сумрак и печене кукурузе. Звук зрикаваца некако је опевавао наш смирај и тишину, знали смо да живимо плућима пуним и свега нам је било довољно чак и кад је мало.Звук зрикаваца некада испуњавао је звездано небо радостима и чежњама.Данас нити гледамо у небо нити нам је до зрикаваца стало.
Дијана Змија

Dijana Zmija-Rarely Will You Find

Rarely will you find person who observes you and reads you when u don’t speak.Imagine now the world full of people asking for explanations they don’t even want to understand. What a gap it is between those who are AWARE and those who are so busy with ego and daily doubts that they don’t even dare to think, nor to look, nor to look over your actions, what to say if i want them to understand or just SEE…And there are many steps to go still until they could come to be AWARE.

 

Dijana Zmija

Dijana Zmija-Don’t Dwell At The Closed Door

When everyone leave you, do not leave yourself .Meet those who are always left to be alone, read books, write, draw, go to walk, listen to the silence, do something you did not do before…Sometimes our sadness and loneliness need to be our new fuel to find something better. Do not dwell at the closed door.Someone refused you , someone judged, someone was weak, someone was broken….too much to be able to love you. It is not your fault. It never is. Do not dwell at the closed door because a person you search for would never close one in front of you.

Dijana Zmija